Šta je potrebno pripremiti za proslavnjanje Krsnog Imena - Slave?

Pre slave u domu svečara obavlja se vodoosvećenje: sveštenik osvećuje vodu - sveti vodicu; a na dan slave u crkvi ili u domu blagosilja se koljivo (žito) i slavski kolač, koji se unakrst preseče i prelije vinom.

Dakle, za slavu je potrebno osvetiti vodicu u svome domu i pripremiti slavski kolač od pšeničnog brašna, slavsku sveću, žito (koljivo), crveno vino, tamjan i zejtin.

U bogosluženjima Pravoslavne Crkve sve ima svoj uzvišeni smisao i naročito značenje, pa je tako i kod slavskih obreda.

Slavski kolač predstavlja Žrtvu - Žrtvu blagodarnosti Bogu što smo kroz Gospoda Isusa Hrista i Njegovo stradanje spaseni od propasti, koja bi nas dostigla zbog naših grehova.

Krstoobrazno presecanje slavskog kolača predstavlja Stradanje Hristovo radi nas, a prelivanje presečenog slavskog kolača vinom (koje simbolično predstavlja Krv Hristovu) - znači da smo Hristovom Krvlju očišćeni od grehova svojih.

Slavska sveća, koja treba da je od čistog pčelinjeg voska, takođe označava žrtvu - najčistiju i najneviniju; kao što pčele prave med, skupljajući sladak mirisni sok sa raznih čistih i mirisnih cvetova, tako i molitva svečara i njegove porodice treba da potiče iz njegovog čistog srca i neukaljane mirisne duše. Osim toga, slavskom svećom izražava se svečanost praznika i radost domaćih. Njime se još izražava i to da su svečari i članovi njegove porodice sinovi Svetlosti, koja prosvetljuje svakoga čoveka (Jov. 1:9), a ne sinovi mraka. Jer kao što svetlost Hristove Božanske nauke razgoni tamu u kojoj se neznabošci nalaze. Slavska sveća je, dakle, simbol želje i težnje svečara:

– Da upoznaju Svetlost Života - Gospoda Boga i Njegovog Sina, Isusa Hrista,

– Da svetlost Božija prosvetli razum njihov, osvetli i osnaži vrline u njima i uputi ih da vreme na zemlji provedu u besprekornom hrišćanskom životu, i

– Da hrišćanska ljubav zaplamti u njihovim dušama, kao što plamti i plamen njihove slavske sveće!

Slavsko žito - koljivo. Zanimljivo je pomenuti, kako je koljivo ustanovljeno. Car Julijan zvani Apostat - otpadnik - koji beše primio hrišćanstvo u mladosti, a kad je postao car, odrekao se Hrista i postao ponovo idolopoklonik i veliki progonitelj hrišćana, znajući da hrišćani poste Veliki Post, a naročito prvu nedelju ovoga da bi se pričestili, hteo je da naruši propise Hrišćanske Crkve. Zato tajno naredi upravniku Carigrada da se sve što se na tržnici nalazi za jelo, pokropi krvlju žrtava koje se prinose idolima, kako bi se hrišćani oskrnavili. Ali sv. Teodor Tiron preko patrijarha carigradskog Evdoksija javi hrišćanima da ništa ne kupuju na tržnici za jelo, već da kuvaju koljivo - pšenicu sa medom - i to da jedu. Oni tako i učine i cele prve nedelje Velikog Posta jeli su samo koljivo. U spomen toga, Pravoslavna Crkva je uvela kuvanje koljiva i ono se daje narodu u petak i subotu prve nedelje Velikog Posta posle službe. Docnije je uvedeno u upotrebu i pri proslavljanju Krsnog Imena - slave. I sada se u petak prve sedmice Velikog - Vaskršnjeg posta (uoči Teodorove Subote) za uspomenu na sv. mučenika Teodora Tirona, kod svih pravoslavnih hrišćana osvećuje koljivo istom molitvom kao što se i kod nas osvećuje o slavi. Koljivo se sprema kao žrtva zahvalnosti Bogu za date zemaljske plodove, a u spomen Svetitelja koga slavimo, kao i za uspomenu na one naše pretke, koji su u veri živeli i na one koji su za veru dali svoje živote.

Slavski obredi i običaji vrše se za žive na zemlji - za njihovo zdravlje, napredak i blagostanje, ali sasvim je prirodno da se hrišćanin seti i živih duša svojih umrlih predaka i srodnika i da se pomoli Bogu za njih prilikom proslave Svetitelja - njihovog zajedničkog zaštitnika, kojeg su i oni slavili i kome su se i oni u molitvi obraćali. Treba naročito naglasiti: da se koljivo o slavi ne sprema za pokoj duše onog Svetitelja koji se slavi, kao što neki pogrešno misle! Svi su Svetitelji živi i nalaze se pred Gospodom kao naši zastupnici i molitvenici! Zato se slavsko koljivo sprema za sve slavske dane, pa i za sv. Arhanđela Mihaila, sv. Iliju, kao i za Bogorodičine i Hristove praznike!

Šećer, koji se meša sa kuvanom pšenicom, označava blažen život - život nebeske sladosti pravednih hrišćana posle smrti, koji su oni svojim životom i delanjem na zemlji zaslužili.

Zejtin, koji se u kandilu prislužuje, takođe predstavlja žrtvu Bogu.

Tamjan, odnosno kađenje tamjanom, označava našu molitvu koja treba da potiče iz čistog srca, kako bi Gospodu bila prijatna i draga, kao što je nama blag i prijatan miris tamjana i izmirne, kojima se kadi.