Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje pečenice ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.

Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu "ne valja" tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva.

Oci, Materice, Detinjci

Poklonimo se toga dana materinstvu, jer je sveto, i svim materama, a naročito pravim hrišćanskim materama, jer su slika ljubavi Božije.

Zašto se oci, majke i deca vežu na te praznike?

Pored sećanja, sadržina ovog praznik jeste i vezivanje. Na Materice deca vezuju svoje matere; na Oce opet deca vezuju svoje očeve; na dan Detinjaca roditelji vezuju svoju decu. Kakva slatka slika, i kakva poučna simvolika!

To se vezuje prošlost i budućnost; vezuju se uzajamnim poštovanjem.

To se vezuju dva pokolenja, staro i novo; vezuju se uzajamnom ljubavlju.

Juče i sutra spajaju se Danas krvnom i duhovnom vezom.

To jedan narod tka svoje tkivo, svesno i savesno, bez kidanja i osipanja.

To roditelji dodaju deci večnu osnovu života i pokazuju svoju kitnjastu potku, a deca primaju sa strahopoštovanjem onu osnovu i utkivaju svoje šare u nju, motreći na sklad sa roditeljskim tkivom. Osnova je vera Božija, a potka je ljubav.

To narod srpski postupa po onoj reči Gospodnjoj: Mudar domaćin iznosi iz klijeti svoje novo i staro (Mt 13:52).

Uviđate li, da je ceo jedan program slikovno izražen u ovom vezivanju dece sa roditeljima svojim? Rekao bih, to je naivna šala, ili šaljiva razonoda, ali nije tako. U stvari to je jasna slika kako treba jedan narod da hodi kroz istoriju i živi životom neprekidne celine, noseći dragoceno blago prošlosti i dodajući mu nova blaga sadašnjosti i budućnosti.

O braćo moja, kako je ova pouka kao hleb potrebna sadašnjem pokolenju našem! Kako je potrebna baš danas kada se neki trude da narodno stablo odseku od njegovog korena, i da zavade i razjedine pokolenje od pokolenja.

Ako drugi narodi, koji ne znaju za Detinjce, Materice i Oce, to čine iz neznanja, može im se i oprostiti. Ali ako to Srbi čine, pored slavne i jasne pouke koju im ova praznovanja pružaju, zaista čine greh neoprostiv. Ne čine to Srbi, ne: to čine neki odsrbljeni i odnarođeni ljudi, bivši Srbi i bivši hrišćani, koji ne shvataju slikovni jezik svoga naroda izražen u njegovim praznovanjima i običajima.

A vi pravi Srbi zablagodarite Gospodu što vam je dao one mudrace narodne, koji ustanoviše kod nas praznovanje Detinjaca, Materica i Otaca, i ukrasiše ga običajem uzajamnog vezivanja.

I poklonimo se svetim materama Pravoslavne crkve i svetim materama Srpske crkve.

Episkop Nikolaj

(knj. IX, str. 773, Himelstir 1983)