 |
U tebi se, oče, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledio Hrista. Delima si učio prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveti Josife, raduje se duh tvoj.
Sveta mučenica Fervuta
Prepodobni Zosim
Prepodobni mučenik Nikita
Ko nevino jagnje na zaklanju ćuta,
Niti reče: jaoj! niti reče: kuku!
No s radošću primi i podnese muku.
Ona prezre prizrak i zemaljske laži,
Jer joj Gospod beše od sveg sveta draži,
U carskome dvoru bolest i praznina
Bez čudesne vere u Božijeg Sina;
Među žrečevima tamnina prokleta
Bez poznanja Tvorca i nebesnog sveta.
Telesna lepota - kamen spoticanja,
Bez ljubavi Božje, vere i nadanja
Fervuta se zato sva žrtvova Hristu,
Sve predade svetu osim dušu čistu.
Njen telesni kavez mučitelj razdrobi
No ne može dušu živu da zarobi;
Raseče se kavez, duša u Raj ode,
U pravu slobodu iz lažne slobode.
Prsnu krv po zemlji, telo zemljom posta,
A Fervuta živa u večnosti osta.
RASUĐIVANjE
Ko proslavlja Boga, i Bog njega proslavlja. To se pokazalo jasno i obilno u životu svetitelja. Sv. Josif Pesmopisac zaista proslavi Boga i delom, i stradanjem, i pesmom. A Bog njega proslavi i za života i po smrti. Za života javi mu se sv. otac Nikolaj u tamnici i oslobodi ga tamnice. A kada sv. Josif premišljaše, da li da speva kanon sv. apostolu Vartolomeju, javi mu se ovaj apostol, obučen u bele odežde, i reče Josifu, da je Bogu ugodno, da on speva taj kanon. Kada se Josif upokoji doznade jedan građanin iz Carigrada za slavu, kojom Bog proslavi ugodnika svoga. Taj čovek beše došao u crkvu sv. Teodora Fanerota, da se moli ovome svetitelju, da mu javi, gde se sakrio jedan njegov odbegli sluga. Jer sv. Teodor beše poznat u narodu kao svetitelj, koji javlja, gde se nalazi nešto izgubljeno ili ukrađeno, zbog čega beše i prozvat Fanerot (Otkrivač). Tri dana i tri noći moljaše se čovek, pa kad ne dobi nikakva odgovora od svetitelja, htede otići. U tom času javi mu se sv. Teodor u viziji i reče: "što se ljutiš, čoveče? Josif Pesmopisac rastavljaše se dušom od tela, te smo bili kod njega; pa kad se upokoji ove noći, svi mi, koje je on slavio pesmama, sprovedosmo dušu njegovu na nebesa, i pred lice Božje postavismo. Zato odocnih, da se tebi javim".
SOZERCANjE
Da sozercavam vaskrsenje Gospoda Isusa, i to:
1. kako se duša Njegova vraća iz Ada ponovo u telo:
2. kako On Svojom silom božanskom, kojom je vaskrsavao druge mrtvace, vaskrsava i Svoje sopstveno telo.
BESEDA
o crkvi tela Gospodnjega
Razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti (Jov. 2, 19).
Tako Gospod govoraše zlobnim Jevrejima za crkvu tijela Svoga. No kako zlobnim nije dato ništa da razumeju, tako ni Jevreji ne razumeše i narugaše Mu se. Gospod ih ne ukori za to, ali što reče, ono se i zbi. Jevreji razoriše telo Njegovo, a On Ga vaspostavi i uzdiže u slavi i sili. Zlobni kazniše Boga razorenjem, a Bog ukori zlobne sazidanjem. Zlobnim je zadovoljstvo da pokažu svoju silu ubijanjem, a Bogu je radost da pokaže Svoju silu oživljenjem. Ništa kraće nije od trijumfa zlobe niti išta trajnije od trijumfa Istine. Razvalite ovu crkvu. Gospod naziva telo Svoje crkvom. Ta crkva, razvaljena, bila je stešnjena u jedan mračan grob, i teškim kamenom sprečen joj pristup svetlosti. No ta crkva nije ni potrebovala svetlost od sunca; Ona je imala Svoju svetlost, Svoje Sunce Pravde, koje je iznutra svetlilo. Nežna nebeska ruka uklonila je kamen od groba, i Gospod je ustao u slavi i sili. To što se desilo jednom sa prečistim telom Hristovim, dešavalo se docnije više puta sa Crkvom Svetih na zemlji. Protivnici crkve bezdušno su gonili i mučili crkvu, razvaljivali je i u tamu sahranjivali. No Crkva je posle takvih uboja i stešnjenja ustajala sa većom slavom i silom. Kao što je crkva tela Njegovog vaskrsla, tako će na kraju krajeva u punoći i savršenstvu vaskrsnuti i Crkva Svetih Njegovih.
O Vaskrsli Gospode, ne predaj nas truleži i večnoj smrti, no vaskrsni nas u život besmrtni. Tebi slava i hvala vavek. Amin.