Prepodobni Simeon episkop Persijski

Prepodobni Simeon episkop Persijski
U vreme opakoga cara Savorija, ili Sapora, bi Simeon istjazavan za Hrista sa dva svoja prezvitera, Avdelajem i Ananijom. Pre njih pogibe i carev evnuh Ustazan, koji se najpre beše odrekao Hrista, a posle, dirnut ukorom sv. Simeona, ponovo ispovedio pred carem veru istinitu. Na gubilište sa Simeonom behu izvedeni još 1000 hrišćana. Simeon se navlaš izmače, da bi bio poslednji posečen, te da bi mogao hrabriti hrišćane do kraja, da se nijedan ne pokoleba zbog straha smrtnoga. Kada prezviter Ananija stavi glavu na panj, uzdrhta celim telom. A carev pristav, Fusik, koji beše potajni hrišćanin, poče hrabriti Ananiju govoreći: "ne boj se starče, zatvori oči, i budi mužestven, da bi sagledao svetlost božansku!" Čim to izreče, bi pozvan kao hrišćanin i caru optužen. Car i njega mukama velikim umori, a tako isto i ćerku njegovu, devicu Askitreju. Najzad bi i sv. Simeon posečen, pošto najpre stado svoje isprati u onaj svet. Iduće godine na Veliki Petak bi ubijen za Hrista i carev omiljeni evnuh Azat i sa njim hiljadu drugih vernih. Tada car zažali svoga evnuha, i obustavi dalje ubijanje hrišćana. Svi česno postradaše za Hrista Cara i Gospoda 341 ili 344 god.

Tropar (glas 4):

Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Simeone: Moli Hrista Boga da spase duše naše.

Sveti Akakije episkop Melitinski

Podvizavaše se u gradu u kom se i rodi, t. j. u Jermenskoj Melitini. Blaženi Otrije, episkop toga grada, koji je učastvovao na II Vas. Saboru, rukopoloži ga za prezvitera. Po smrti Otrijevoj Akakije posta episkopom. Učastvovao je na III Vas. Saboru u Efesu, koji osudi Nestorijevo zlohulstvo Bogomatere. Tu on zajedno sa sv. Kirilom Aleksandrijskim veoma revnovaše za čistotu vere pravoslavne. Sv. Akakije imaše veliku blagodat od Boga i činjaše mnoga čudesa. Posle duge i revnosne službe Bogu skonča mirno, 435 god.

Sveti Agapit, papa Rimski

Poslat od Teodota, kralja Gotskog, caru Justinijanu u Carigrad, da odvrati ovoga od pohoda protiv Gota. Uz put iscelio nemog i slepog. U Carigradu pomogao utvrditi Pravoslavlje, i skončao 536 god.

Prepodobni Savatije i Zosim

Osnivaoci podvižničke obitelji na Soloveckom ostrvu u Belome Moru. U ovoj Soloveckoj obitelji proslavili su se mnogi veliki svetitelji. Sv. Savatije upokojio se 1435, a Zosim 1478 god.

Na ostrvu pustu sred burnoga mora,
Van sujete svetske i van razgovora,
Zosim svoju dušu molitvama hrani
I imenom Božjim od demona brani.
Demoni se zlobni na njeg' ozlobiše
I svu svoju silu na njeg' ustremiše.
Govori im Zosim: zaludna vam muka
Sve dokle me štiti Božja moćna ruka.
Je li Božja volja da me umrtvite,
Tad udrite brzo, i ne dangubite!
Što se pretvarate u zveri i zmije,
U vukove ljute, tigre i skorpije,
Kad nemate snage ni koliko seni,
Da bi štetu kakvu napravili meni?
Vi ste strašni samo za sinove greha
I za ljubitelje naslade i smeha.
Al' za ljubitelje Hristovoga iga
I Bogomatere, i čistog podviga.
Vi ste kao magla, koju vetar nosi,
Te čas je donosi a čas je odnosi.
Ako magla može stenu iščupati,
To i mene grešnog vi pokolebati!
Ostavte se mene, ja se vama ne dam,
Ja sam sluga Hristov, ja u Hrista gledam.

Posle Halkidonskog Sabora car Anastasije, jeretik, posla u zatočenje pravoverne patrijarhe Iliju Jerusalimskog i Flavijana Antiohijskog. Jednoga dana provideše oba ova svetitelja smrt cara jeretika, i poslaše istovremeno jedan drugom izvešće o tom govoreći: "Anastasije umre, da pođemo i mi i presudimo se s njim pred Bogom!" Car umre, a posle dva dana oba patrijarha umreše. Kakva revnost prema istini vere! I kakvo krotko polaganje na sud Božji! Ovim svetiteljima nije bilo do što dužeg življenja na zemlji nego do istine Božje. Niti su oni pak kazali: mi smo presudili, nego: neka Bog presudi! Naše bavljenje na zemlji i nije samo tek radi bavljenja no radi ličnog opredelenja za dobro ili za zlo, za istinu ili za laž. Blago nama ako se u svemu položimo na volju Božju i sud Božji. No za sve treba imati silnu veru. Silnu veru imađahu ovi arhipastiri pravoslavni. Silnu veru imaše i sv. Akakije. Jednom u vreme velike suše, kad narod već očajavaše, ovaj divni Akakije učini litiju s narodom po gradu i van grada. I uredi da van grada bude liturgija, pred crkvom sv. Evstatija. Osvećujući sv. darove Akakije ne hte naliti vodu u vino, nego se moljaše Bogu, da On Svevišnji pusti vodu u putir iz oblaka. I Bog usliši molitvu vernoga raba Svoga, i pusti dažd obilan, kako u suha polja tako i u časni putir.

Da sozercavam vaskrslog Gospoda Isusa, i to:
1. kako se On još 40 dana po vaskrsenju bavi na zemlji pokazujući se vernim i utvrđujući ih u veri;
2. kako On tim četrdesetodnevnim javljanjem pokazuje, da nije vaskrsao Sebe radi no ljudi radi.

o divnom obećanju Hristovom
Koji pobijedi daću mu da sjedi sa mnom
na prijestolu mojemu (Otkr. 3, 21).
To je, braćo, obećanje Hrista, Pobedioca đavola, greha i smrti. No i đavo, i greh, i smrt jači su od čoveka - ko ih može pobediti? Niko osim Hrista, i onih koji čvrsto stanu uz Hrista i s Njegovim oružjem stupe u borbu. Đavo je star kao svet, i stariji još od sveta. Kako može čovek, čiji se vek meri pedlju, pobediti onoga koji se mnoge hiljade godina uči borbi protiv ljudi? Kako će jedan smrtan stvor savladati sva đavolska iskušenja, čiji broj iznosi koliko i broj zala na zemlji? Nikako, ako ne zna, da Gospod Isus pobedi tri glavne vrste đavolskih iskušenja na gori visokoj. I nikako, ako čovek ne stane čvrsto uz Hrista, starijeg od vremena i moćnijeg od svih angela, zlih i dobrih. Greh je star kao i đavo. Kako može čovek, čiji se vek meri pedlju, izbeći greh, koji se kao zarazna bolest i zao miris prenosi s kolena na koleno i s čoveka na čoveka od kad čovek postoji na ovoj i ovakvoj zemlji? Nikako, ako ne zna da je postojao jedan Čovek, jedan jedini, koji ne zgreši, ni u rođenju ni po rođenju, Bogočovek Isus Hristos, koji smernošću Svoga čovečanstva i ognjem Svoga božanstva skruši greh na Krstu? I nikako, ako čovek ne stane čvrsto uz Hrista, starijeg od greha i moćnijeg od svih sejača i nosioca greha.
Smrt je stara kao i čovek, isterani iz Raja. Kako može čovek, čiji se vek meri pedlju, pobediti smrt na ovome groblju svetskome? Nikako, ako ne prizna silu Krsta i stradanja Hristova, i istinitost vaskrsenja Njegova iz groba. Nikako, ako ne stane čvrsto uz Hrista, svemoćnog pobedioca smrti.
O kakva krasna nagrada onima koji pobede! Oni će sedeti uvenčani vencima slave na prestolu najvećega Pobedioca na nebu i na zemlji! Njemu neka je slava i hvala vavek. Amin.