Prepodobni Pahomije Veliki

Prepodobni Pahomije Veliki
Rodom Misirac, i u mladosti neznabožac. Kao vojnik učestvovao u borbi cara Konstantina protiv Maksencija. Potom doznavši od hrišćana za jednoga Boga, i videvši njihov blagočestiv život, Pahomije se krsti i ode u Tivaidsku pustinju, znamenitom podvižniku Palamonu, kod koga se deset godina učio životu podvižničkom. Tada mu se javi angel u odelu shimnika na mestu zvanom Tavenisiot, i dade mu daščicu, na kojoj beše napisan ustav opštežitelnog manastira, naredivši mu da takav manastir ustroji na tom mestu, proričući mu da će se u tom manastiru steći mnogi inoci radi spasenja duša. Poslušav angela Božjega, Pahomije poče strojiti mnoge ćelije, iako na tom mestu ne beše nikoga osim njega i brata njegovog Jovana. Kada ga ukori brat za to što stroji nepotrebne zgrade, Pahomije mu prosto reče, da on sleduje zapovesti Božjoj bez obzira kad će i ko će tu doći da stanuje. No uskoro se slegoše na to mesto mnogi ljudi, pokrenuti Duhom Božjim, i počeše se podvizavati po ustavu Pahomijevom, dobijenom od angela. A kada se broj inoka uveliča, to Pahomije postepeno osnova još šest manastira. Broj njegovih učenika iznosio je do sedam hiljada. Sveti Antonije se smatra osnivačem otšelničkog života, a sveti Pahomije manastirskog opštežića. Smirenje, trudoljublje i uzdržanje ovog svetog oca bi i osta redak primer za podražavanje ogromnog broja monaha. Bezbrojna čudesa sotvori sveti Pahomije, no i bezbrojna iskušenja pretrpe od demona i ljudi. I posluži ljudima kao otac ili brat rođeni. I pobudi mnoge da pođu putem spasenja. I upravi mnoge na put istine. Bi i osta veliko svetilo Crkve i veliki svedok istine i pravde Hristove. Upokojio se mirno 348. godine u sedamdeset četvrtoj godini svoga zemnoga života. Mnoge od njegovih učenika crkva je uvrstila u red svetitelja, kao što su: Teodor, Jov, Pafnutije, Pekuzije, Atinodor, Eponih, Sur, Psoj, Dionisije, Psentaisije i drugi.

Sveti Ahil, episkop lariski
Sveti Ahil, episkop lariski

Ovaj veliki jerarh i čudotvorac rođen bi u Kapadokiji. Učestvovao na I vaseljenskom saboru, na kome je posramio jeretike i, kako svojom učenošću tako i svetošću, izazvao veliko divljenje. Uzevši jedan kamen, sveti Ahil vikne arijevcima: "Ako je Hristos stvorenje Božje, kako vi kažete, recite, neka iz ovog kamena poteče jelej!" Jeretici su ćutali i čudili se takvom pozivu svetog Ahila. Tada svetac opet reče: "A ako je Sin Božji ravan Ocu, kao što mi verujemo, neka potekne jelej iz ovog kamena". I jelej zaista potekne na udivljenje sviju. Sveti Ahil upokojio se mirno u Larisi 330. godine. Samuil, car makedonski, kada osvoji Tesaliju, prenese mošti Ahilove u Prespu, na ostrvo u jezeru, koje se prozva a i danas zove Ahil, ili Ail.

Pahomije Duhom Božjim gori.
Pahomije c angelima zbori.
Oko njega inoci se roje,
Svi pred Bogom kao sveće stoje.
Jednog dana zakuca zvekira.
Sestra Avve za Avvu razbira,
Godinama videla ga nije,
Nek se javi, što se od nje krije?
Vratar Avvi poruku iznosi.
Avva njemu: pozdravlje joj nosi:
Ja ti, sestro, želim svaku sreću
No doći ti na viđenje neću,
Ja sam svetu jednom zbogo reko'
I svega se u svetu odreko.
Sestro moja, odreci se i ti,
Žur' se, sestro, Bogu posvetiti.
Svet sem groba šta 'ti može dati?
Hristos će te životom venčati.
Svetske slasti varljivi su snovi
Uspavan se tim snovima tovi,
No probuđen oseća se gladan
I snom dugim dušmanski potkradan,
Ko lav gladan tad za hranom riče.
Za hleb pravi vapije i viče.
Histos čuje ko god ga priziva
I gladnome daje hleba živa.
To je java - drugo su maštanja.
Izvan Hrista ne ima nadanja.
Sestra čula pa se rasplakala.
Bratov savet hitno poslušala.

Kad nasilnik vrši nasilje nad pravednikom iz koristoljublja, tada nasilje donosi jednu korist i jednu štetu, i to: štetu nasilniku a korist nasilno postradalom. Boris Godunov ubio je osmogodišnjeg carevića Dimitrija, da bi on zavladao prestolom bez takmaca. Svrše se brzo i carski dani Borisovi, i nasilnik se preda truleži i prokletstvu, a Dimitrije se posveti. Posle 15 godina ležanja u grobu Dimitrijevo telo se otkopa i nađe netljeno i čudotvorno. I zbi se nad njegovim telom 45 čudesnih isceljenja. Čija je, dakle, šteta a čija korist od nasilja? Kad bi nasilnik pomislio, da će nasiljem pomoći svome protivniku da se uvrsti u svece i da će sebi spremiti pogibao i prokletstvo, odustao bi od umišljenog nasilja. Ali kriva misao je preteča i saputnik nasilja.

Da sozercavam dejstvo Boga Duha Svetoga na apostole m to:
1. kako Duhom Svetim apostoli dobijaju viđenja tajni onoga sveta,
2. kako Duhom Svetim apostoli proziru u tajne srca ljudskog.

o prorečenoj n zbivenoj propasti idola misirskih

Kuće bogova misirskih popaliće ognjem (Jerem. 43, 18)

Ko će to popaliti? Navuhodonosor, car vavilonski, sluga moj, govori Gospod. Proročanstvo se ovo obistinilo: Navuhodonosor je pokorio Misir, i kuće lažnih bogova, idola misirskih, popalio je ognjem. Popalio ih je, no nije ih uništio za svagda. Jer došla je potom propast i Vavilonu, opet po proročanstvu svetoga proroka Jeremije, i Vavilon je postao, i do danas ostao gomila, stan zmajevski, čudo i podsmijeh, da niko ne živi u njemu (51, 37). Ali je u predanju, koje je zapisao sv. Epifanije Kiparski, ostalo i drugo jedno proročanstvo Jeremijino o konačnom razorenju idola misirskih. "Svi će idoli pasti," glasi to proročanstvo, "i sve rukotvoreno će se skrušiti u ono vreme kada dođe ovamo Deva Mati sa Mladencem, rođenim u pećini i položenim u jasle." I ovo proročanstvo sačuvali su sami žrečevi misirski, koji su od vremena Jeremije uveli bili u običaj slikati Devu kako počiva na postelji i Njenog Mladenca kako povit pelenama leži u jaslama.

Navuhodonosor, sluga, mogao je po dopuštenju Božjem samo kositi zlo, ali ne i čupati iz korena. No pokošeno zlo kao i pokošena trava ponovo raste. A kada je Gospodar došao na zemlju, On je čupao zlo iz korena. Navuhodonosor, sluga, popalio je hramove i polupao idole, no hramovi su ipak obnovljeni i idoli novi napravljeni, jer nisu bili istrgnuti iz duša ljudskih. A kada je Gospodar došao i zacario se u dušama Misiraca, hramovi i idoli su zauvek pali. Isto tako i s neposlušnim i bogobornim Jevrejima: Navuhodonosor, sluga, odveo ih je u ropstvo na 70 godina, a uvređeni Gospodar rasuo ih je po svemu svetu gde se u rasulu i danas nalaze, posle blizu 2000 godina. I to rasulo naroda jevrejskog po celom svetu jasno je prorekao Jeremija. I tako je vreme opravdalo proroka Božjeg u svima rečima njegovim.

Gospode Svevideći, daj nam, da se držimo reči Tvoga istinitoga proroka. Tebi slava i hvala vavek. Amin.