Prepodobni Teodor Osveštani

Prepodobni Teodor Osveštani
Učenik svetog Pahomija. Rođen i odrastao kao neznabožac, no kao mladić došao do poznanja prave vere, krstio se, i čuvši za svetog Pahomija, dobegao ovome u manastir tajno od svojih roditelja. Sveti Pahomije ga zamonaši i zavoli zbog njegove neobične revnosti i poslušnosti. Kad mu je došla majka da ga zove natrag doma, on se ne htede ni javiti majci, no moljaše se Bogu za nju, da bi i nju Bog prosvetio istinom. I zaista, majka ne samo ne povrati svoga sina kući, nego se i sama ne povrati. Videći nedaleko ženski manastir, kojim upravljaše sestra Pahomijeva, ona stupi u njega i zamonaši se. Posle izvesnog vremena dođe u manastir i brat Teodorov, Pafnutije, te se i on zamonaši. Desi se jednom, da episkop grada Panopolja pozva svetog Pahomija, da mu ustroji manastir za mnoge koji željahu monaškog života. Pahomije uze sobom Teodora, i predade u glavnom ovome dužnost oko ustrojenja manastira. Po smrti svetog Pahomija Teodor posta igumanom svih Pahomijevih manastira, i do duboke starosti požive bogougodno upravljajući mnoštvo monaha na put spasenja. Upokojio se mirno i preselio u carstvo večne svetlosti 368. godine.

Blažena devica Muza
Blažena devica Muza

O njoj priča sveti Grigorije Dvojeslov, da je bila samo devet godina stara, kada joj se u dva maha javila Presveta Bogorodica, okružena sjajnim devicama. Kada je Muza izjavila želju, da i ona bude u tako sjajnoj pratnji Carice Nebesne, Bogorodica joj rekne da će kroz mesec dana doći po nju i uzeti je. Još joj naredi kako treba da živi za tih trideset dana. Dvadeset petog dana pade Muza u postelju, a tridesetog dana opet joj se javi Sveta Prečista zovući je tihim glasom, na što Muza odgovaraše: "Evo me idem, Gospođo, evo me idem!" I ispusti duh svoj. Prešla iz svog života u večni u I veku.

Sveti Nikola Mistik, patrijarh carigradski

Proslavio se neobičnom strogošću života. Car Lav oženi se četvrti put, zbog čega mu patrijarh zabrani ulazak u crkvu, a sveštenika koji ga venča - raščini. Zbog toga car zbaci patrijarha i otera ga u manastir. Delegati rimskog pape Sergija III odobre caru četvrti brak. No kada car umre, Nikola ponovo dođe na presto patrijaršijski i sazva sabor 925. godine, na kome četvrti brak u opšte bi hrišćanima zabranjen. Upokojio se 930. godine. Mistik označava najstarijeg člana carskog saveta. Najpre je ovaj svetitelj, dakle, bio dvorjanin visokog čina, po tom je ostavio sujetu sveta i zamonašio se. Skončao mirno 930. godine.

Mučenik Vukašin

Mučenik Vukašin
Bi Srbin iz hercegovačkog sela Klepaca, koje se nalazi na istočnoj obali Neretve (naspram Čapljine), gde je ranije bila stara crkva Sv. Apostola Luke, s početka XVI veka, zadužbina čuvenih crkvograditelja Hrabrena-Miloradovića, a od 1857. crkva Preobraženja Hristovog (koju su Hrvati 1992. srušili do temelja, kao i celo selo). Bio je rodom od familije Mandrapa i zvao se Vukšan. Treba da je rođen krajem XIX veka. Odrastavši u svome selu, otišao je i radio u Sarajevu, pa kad je došla ustaška NDH, on se vratio u svoje selo, ali su hrvatske ustaše i tamo došle, pobili mu sve u kući i mnoge druge Srbe po selu i okolini, a njega su sa nekih šumskih radova odvele u zloglasni logor Jasenovac, zajedno sa mnogim drugim. Tu je januara 1943. pogubljen od ustaškog koljača Žila Friganovića, koji videći Vukašina, postarijeg seljaka, kako spokojna lica i s nekim nedokučivim mirom posmatra strašno klanje svoje pravoslavne sabraće. Dovede ga prekoreda pred iskopanu jamu gde su klali i bacali nevine žrtve i rešen da mu razbije taj mir i spokojstvo, zatraži od njega da vikne "Živio Pavelić", pa kako on ništa nije odgovarao nego je samo mirno i spokojno ćutao, ubica mu je nožem sekao jedno po jedno uho i nos. Kada mu je mučitelj zapretio da će mu i srce iz grudi izvaditi, ako ne vikne pohvalu Paveliću blaženi Mučenik Vukašin je, mirno pogledavši u mučitelja i kroz njega u Božju neizmernosg, polako i razgovetno rekao: "Radi ti, dijete, svoj posao!" Ovaj odgovor i nebeski mir na licu Svetog Novomučenika razbesneo je ubicu, pa mu je u besu iskopao oči, isekao srce, preklao mu grlo od uha do uha i onda ga nogama sjurio u jamu. Potom je ubica poludeo i ovo sve ispričao u bolnici doktoru Nedu Zec, koji je ovo docnije i zapisao. Mučenikova freska postoji u manastiru Sv. Arhanđsla Gavrila u Zemunu, zatim u skitu Jovan-do, metohu manastiru Ostroga kraj Nikšića, a pretpostavljeni lik mu je takođe naslikan i među Svetiteljima Zahumsko-hercegovačke eparhije (koji je urađen za proslavu njene 780-godišnjice).

Nikolaj mučenik za Hrista postrada
I trpljenjem ljutim đavola nadvlada;
Ne hte junak svoga odreći se Spasa,
No slavljaše Boga dok imaše glasa;
A kad glas ga izda, on srcem slavljaše
I za muke veće dušmane moljaše.
Tukoše ga Turci svirepi ko vuci
Predavaše svakoj nečovečnoj muci,
I najzad mu svetu otsekoše glavu.
Skotrlja se glava u zelenu trvu,
Svetiteljska glava svetlošću zasija;
Hrišćanin tu glavu u svilu zavija
I u crkvu nosi da lek mnogim bude,
Da nakazne leči, i slepe, i lude.
Bog neverne kazni sa svakoga kraja.
A proslavi večno vernog Nikolaja.

Kada Teodor Osveštani beše u Panopolju sa svojim duhovnim ocem sv. Pahomijem, dođe mu neki filosof i ponudi da se prepire c njim o veri. Pa stavi filosof Teodoru ova tri pitanja: ,,Ko se ne rodi a umre? Ko se rodi a ne umre? I ko umre a ne istrunu?” Na ova pitanja odgovori sv. Teodor: ,,Adam se ne rodi a umre. Enoh se rodi i ne umre. Lotova žena umre i ne istrunu.” Pa dodade svetitelj i ovaj savet filosofu: "Poslušaj ti naš zdrav savet: ostavi se beskorisnih pitanja i sholastičkih silogizama. pristupi ka Hristu, kome mi služimo, i dobićeš oproštaj grehova!” - Filosof zanemi od takvog oštroumnog odgovora, i postiđen udalji se. Iz ovoga se jasno vidi ogromna razlika između jednog neznabožačkog filosofa i jednog hrišćanskog svetitelja. Onaj se gubi u apstrakcijama, u veštim obrtima reči, u logičnim začikavanjima, u misaonom sportu, dok je ovaj upravio sav svoj um na Boga živoga i na spasenje svoje duše. Onaj je apstraktan i mrtav, ovaj je praktičan i živ.

Da sozercavam dejstvo Boga Duha Svetoga na apostole i to:
1. kako Duh Sveti čudesno upravlja noge apostola po dalekim zemljama,
2. kako ih čudesno iz dalekih zemalja sabira u Jerusalim na pogreb Presvete Bogorodice.

o javljanju proroka Jeremije iz onoga sveta

Potom se javi drugi jedan muž, divan sedinom i slavom, okolo Njega neki čudni i velikolepni oreol. Odgovori Onija i reče: ovo je bratoljubac, koji se mnogo moli za ljude i za sveti grad, Jeremija Božji prorok (II Makav. 15, 13 20)

Ovo je viđenje koje vide hrabri Juda Makavej. Prvo mu se javi iz onoga sveta Onija arhijerej, a potom sveti prorok Jeremija. Kao što Mojsej i Ilija behu viđeni u slavi od apostola na Gori Tavorskoj, tako nekad Juda Makavej vide u slavi proroka Jeremiju. Ni pre Hrista Vaskrslog, dakle, Bog milostivi nije ostavljao ljude bez svedočanstva o životu posle smrti. U hrišćanskom vremenu pak ta svedočanstva su bez broja i bez kraja. Ko i posle svega toga sumnja u život posle smrti, taj stoji pod prokletstvom svoga greha kao pod grobnom pločom. I kao što mrtve stvari ne mogu da vide svetlost dana, tako ni on ne može da vidi život koji jeste i kome nema kraja.

No pogledajte, kakvom je slavom uvenčan prorok Jeremija u onome životu! Divan sedinom i slavom! Okolo njega neka neopisana otmenost, neki svetli oreol, neka neiskazana prijatnost i krasota. On koji je bivao vučen i tučen od ljudi kojima je saopštavao volju Božju, i koji je bio sužanj u tamnici, i mučenik u smradnoj rupi, i koji je kao laža ismevan, i kao izdajnik suđen, i najzad kao prestupnik kamenjem ubijen! No jedan je sud grešnički a drugi je sud Božji. Najponiženiji među ljudima postao je kod Boga uvenčan slavom angelskom.

I još pogledajte, kako nebo naziva onoga koga je zemlja nazvala lažom i izdajnikom i prestupnikom! Bratoljubac - tako ga naziva nebo. Bratoljubac koji se mnogo moli za ljude. Vidite, najzad, kako se svetitelji na nebesima mnogo mole Bogu za nas! Ne spavajući oni se mole za nas kad spavamo; ne jedući, oni se za nas mole kad jedemo i prejedemo se; ne grešeći, oni se mole za nas kad grešimo. O braćo, zastidimo se pred tolikim našim iskrenim prijateljima. Zastidimo se, zastidimo se od tolikih svetiteljskih molitava za nas, i pridružimo se molitvama njihovim. Gospode prečudni, oprosti nam grešnu lenjost i tupost našu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.