 |
Mučenik Tvoj Gospode, Talalej, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.
 |
Kao podražatelj drevnih Svetih Otaca, zaveleo si isposnički život, postom, molitvama i suzama zalivan, sebe si ogradio. Zato i po prestavljenju tvome, telo tvoje je objavljeno celo i mirisno, koje sa ljubavlju celivamo, Stefane oče naš: Moli Hrista Boga da spase duše naše.
U mukama i pri izdisaju
Talalej se Gospodu moljaše:
- O Gospode, Stvoritenju svjeta,
Tvoja milost, Tvoja i osvjeta!
Molim Ti se, život mi produži,
Da za Tebe još podnesem muka.
Vaistinu. malo sam podnio,
Da bi' Carstvo Tvoje zaslužio.
Strašne tvoje muke na Golgoti,
Strašne muke za Tebe bezgrešna!
Još strašnije trebaju za grešna,
Da bi opro sebe kroz mučenje
I dostojno primio spasenje.
Što molio Talalej prekrasni,
Što molio Boga domolio,
Prošenje mu bijaše umilno,
Bog mu pusti muka izobilno,
Sve do kraja Talalej otrpe
Sve c radošću i c blagodarnošću,
Sve sa muke na muku hođaše,
Ko sa slavlja još na veće slavlje -
Tako svetac slavi Pravoslavlje!
RASUĐIVANjE
Kad čovek stekne hrišćansku savest, on se revnosno trudi da ispravi život svoj i da ugodi Bogu. Sve ostalo postaje za nj malo važno. Primera takvih ljudi imamo mi ne samo među velikim podvižnicima i duhovnicima, nego i među samim silnim carevima. Takav primer pruža nam car Teodosije Veliki koji je za neko vreme bio pao u jeres pa se posle pokajao. Nad njegovim mrtvim telom govorio je sv. Amvrosije, njegov raniji obličitelj: "Voleo sam ja ovoga muža koji skinuvši sa sebe carske znake, javno je u crkvi oplakivao svoj greh i sa uzdasima i suzama prosio oproštaj. Čega se prostaci stide toga se nije ustideo imperator. Po dobitku slavne pobede (nad neprijateljima carstva) on se rešio ne prilaziti k Svetom Pričešću do povratka njegovih sinova samo zato što su u borbi neprijatelji njegovi bili pobijeni.”
SOZERCANjE
Da sozercavm Boga Duha Svetoga kao nadahnitelja krotošću i blagošću i to:
1. kako je On nadahnjavao krotošću i blagošću podvižnike i isposnike kroz sve vekove,
2. kako je On nadahnjavao, i danas nadahnjava, krotošću i blagošću sve istinski pokajane duše.
BESEDA
o duhu ovoga sveta i Duhu od Boga
I mi ne primismo duha ovoga svijeta, nego Duha koji je iz Boga. (II Kor. 2, 12)
Duh ovoga sveta je, braćo, duh gordosti i surovosti, a Duh Božji je Duh krotosti i blagosti. Apostol Božji tvrdi, da sledbenici Hristovi ne primiše duha ovoga sveta nego Duha koji je iz Boga, tj. koji iz Boga Oca ishodi kao blagouhani miris iz cveta, te se kao dobar miris razleva po duši čovečjoj, čineći ovu krepkom, svetlom, spokojnom, blagodarnom i umilnom.
Ljudi su po prirodi krotki i blagi. Sv. Tertulijan piše: "Duša čovečja je po prirodi hrišćanka." Ali duhom ovoga sveta ona je razdražena i razbešnjena, Duh ovoga sveta napravio je od ovaca vukove, dok Duh koji je iz Boga pravi od vukova ovce.
Još apostol dodaje, da smo primili Duha Božjeg zato da znamo što nam je darovano od Boga, Da poznamo, dakle, šta je od Boga u nama a šta nije od Boga, i da osetimo slast od onoga što je od Boga i gorčinu od onoga što nije od Boga, nego od duha ovoga sveta. Dok je čovek van svoje prirode, ispod svoje prirode, on smatra gorčinu za slast a slast za gorčinu. A kada se Duhom Božjim vrati svojoj pravoj prirodi, onda on smatra slast slašću a gorčinu gorčinom.
Ko može čoveka vratiti Bogu? Ko može čoveka izlečiti od otrovanosti grehovnom gorčinom? Ko ga može naučiti da opitom razlikuje pravu slast od gorčine? Niko drugi osim Duha koji je iz Boga.
Zato se pomolimo, braćo, da nam Bog daruje Duha Svoga Svetoga, kao što Ga je darovao apostolima i svetiteljima Svojim. A kad taj Duh Božji Sveti dođe u nas, došlo nam je Carstvo Božje, u kome je sve sama slast, samo dobro, sama svetlost, sama krotost, sama blagost.
O Duše Sveti, Duše krotosti i blagosti, priđi i useli se u nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.