Prepodobni Sisoje Veliki |
Misirac rodom i učeniksv. Antonija. Po smrti velikog učitelja svoga sv. Sisoje nastani se na pustinjskoj gori, zvanoj Antonijeva, na kojoj se i Antonije ranije podvizavao. Teškim trudovima nad samim sobom toliko ukroti sebe, da beše krotak i nezlobiv kao jagnje. Zato mu Bog dade veliku blagodat, da mogaše isceljivati bolesnike, izgoniti nečiste duhove, i mrtve vaskrsavati. Šesdeset godina podvizavaše se Sisoje u pustinji, i beše kao izvor žive mudrosti za sve monahe i mirjane koji dolažahu njemu za savet. Pred smrt zasija mu se lice kao sunce. Monasi stajahu oko njega i divljahu se toj pojavi. A kada svetitelj ispusti svoju dušu, sva odaja ispuni se divnim blagouhanjem. Upokojio se u dubokoj starosti, 429 god. Sv. Sisoje učio je monahe : "Ma kako iskušenje da se dogodi čoveku, čovek treba da se preda volji Božjoj i da prizna, da se iskušenje dogodilo zbog greha njegovih. Ako li se što dobro dogodi, treba govoriti da se dogodilo po promislu Božjem." Monah pitao Sisoja: "kako ću ugoditi Bogu i spasti se?" Svetitelj odgovori: "ako želiš ugoditi Bogu, istupi iz sveta, odeli se od zemlje, ostavi tvar, pristupi ka Tvorcu, sjedini se s Bogom molitvom i plačem, i naći ćeš pokoj u ovom veku i u onom." Monah pitao Sisoja: kako dostići smernost?" Svetitelj odgovori: "Kada se neko izvežba da priznaje svakoga čoveka boljim od sebe, time zadobija smernost." Amon se žalio Sisoju, kako ne može da upamti pročitane mudre izreke, da bi ih mogao ponoviti u razgovoru s ljudima. Svetitelj mu odgovori: "To nije nužno. Nužno je zadobiti čistotu uma i govoriti iz te čistote položivši nadu na Boga."
Tropar (glas 1):
Kao pustinjski žitelj i u telu Anđeo i čudotvorac, pokazao si se bogonosni oče naš Sisoje. Postom, bdenjem i molitvama, nebeske darove si primio, isceljujući bolesti onih koji ti sa verom dolaze. Slava Onome koji ti je dao snagu, koji te je proslavio i koji kroz tebe daruje svima isceljenje.
Sveti mučenici Marin i Marta
 |
Sveti mučenici Marin i Marta, sa sinovima Avdifaksom i Avakumom, sveštenikom Valentinom, Kirinom, Asterijem i mnogim drugim. Svi postradaše u vreme cara Klaudija Flavija u Rimu, 269 god. Marin i Marta behu bogati ljudi iz Persije; pa prodadoše sve svoje imanje u Persiji i sa sinovima svojim dođoše u Rim, da se poklone moštima svetih apostola i ostalih mučenika. Kada ih car upita, zašto dođoše iz takve daljine, ostavivši svoje domaće bogove, da traže u Rimu mrtve ljude, oni odgovoriše: "mi smo sluge Hristove, i dođosmo da se poklonimo svetim apostolima, čije besmrtne duše žive s Bogom, da bi oni bili naši molitvenici pred Hristom Bogom našim". Kirin beše bačen u Tibar, odakle njegovo telo izvukoše Marin i Marta, i česno sahraniše. Valentin sveštenik bi predan nekom vojvodi Asteriju, da bi ga ovaj usavetovao da se odreče Hrista. No Valentin molitvom isceli Asterijevu ćerku, koja dve godine beše slepa, i krsti po tom Asterijai sav dom njegov. Svi oni na razne načine primiše muke i smrt za Hrista Gospoda, koji ih primi u besmrtno carstvo svoje, da se večno raduju.
Obretenije moštiju svete Julijanije device
Ćerka knjaza Olšanskoga Julijanija je umrla okolo 1540 god. kao devica od 16 godina.
Na 200 godina posle njene smrti kopači novoga groba ukraj velike crkve u Kijevskoj lavri naiđu na mošti ove svete device, potpuno cele i netljene, kao da je tek zaspala. Od moštiju dogode se mnoga čudesa, a i sama Julijanija javlja se više puta pojedinim licima. Jedno takvo viđenje imao je i znameniti Petar Mogila.
Sveta mučenica Lukija
U Kampaniji zarobi je varvarski car Avcije. Htede se s njom saživeti, no ona se usprotivi. Car je ostavi na miru, da se podvizava. Ona obrati i cara u veru, pošto kroz njenu molitvu car zadobi pobedu u ratu. Najzad zajedno s carem postrada za Hrista u Rimu oko 300 godine.
Asterije beše rob idola Dija,
A Valentin jerej rob u Asterija.
- Ko je Hristos? pita velmož Valentina.
- Pitaš me za Hrista Božijega Sina?
On je svetlost svetu, On svetlost ljudima,
Svetlost svakoj tvari, svim dobrim bićima
On je čista svetlost, s tamom nema smese,
On u tamu siđe, i svetlost donese.
On obasja žive delom i učenjem,
I obasja mrtve sjajnim vaskrsenjem.
Od Njegovog bleska sav se ad razori,
A ljudsko se pleme ljubavlju razgori.
Ljubavlju razgori, prosveti mudrošću,
Izmiri se s Bogom, osmehnu milošću.
To je Hristos Gospod, za koga umirem.
I u čije ime idole popirem." -
To Valentin reče, Asterije na to:
- Sve te reči primam kao čisto zlato;
Ako mi isceliš slepu ćerku moju
Ja ću, Valentine, primit' veru tvoju.
Sveštenik to čuvši na kolena kleče
I molitvu žarku Svevišnjem izreče,
Pa on stavi ruke devojci na oči.
Progleda devojka! Asterije skoči
Od strašnoga čuda. Pa Hrista priznade
I život za Hrista mučenički dade.
RASUĐIVANjE
Otkuda mi znamo da ima života posle smrti? Znamo od Hrista Gospoda, na osnovu Njegovih reči, Njegovog vaskrsenja i Njegovih mnogih javljanja posle smrti. Filosofi koji priznaju život posle smrti priznaju ga na osnovu svoga umnovanja, a mi ga priznajemo na osnovu iskustva, naročito iskustva svetih ljudi, koji nisu umeli ni mogli neistinu objavljivati. Kad je sv. Sisoje ležao u postelji pred smrt, lice mu beše vrlo svetlo. Okolo njega stajahu monasi, učenici njegovi. Tada se zagleda sv. Sisoje, pa reče: "evo avva Antonije dođe!" Poćutav malo opet reče: "evo proroci dođoše!" U tom se lice njegovo još više zasija, i on reče: "evo apostoli dođoše!" Po tom reče: "evo angeli dođoše da uzmu dušu moju!" Najzad lice mu zasja kao sunce, i svi behu u strahu velikom, a starac reče: "evo Gospod dolazi, pogledajte svi. Evo On govori: prinesite mi sasud izabrani iz pustinje!" Posle toga svetitelj predade duh svoj. I koliko je sličnih viđenja bilo! I to od svedoka najpouzdanijih.
SOZERCANjE
Da sozercavam čudesno padanje mane s neba za ishranu naroda u pustinji (II Mojs. 16), i to:
1. kako Gospod kroz 40 godina davaše Izrailjcima u pustinji manu s neba, neku nebesku hranu, slatku kao med;
2. kako ta mana s neba predobražavaše Gospoda Isusa Hrista: hleb, životni, sišavši s neba da Sobom nahrani duhovno gladne ljude u pustinji neznaboštva;
3. kako i moju gladnu dušu ništa ne može nasititi osim živoga Hrista Gospoda, slađeg od meda.
BESEDA
strašnoj ceni iskupljenja
Srebrom i zlatom ne iskupistese...
nego skupocjenom krvljuHrista,
kao bezazlena i prečista jagnjeta (I Pet. 1, 18-19).
Da li, braćo, ikad iko mogaše kupiti za srebro i zlato lek protiv greha? Nikad niko.
Da li, braćo, ikad iko mogaše od srebra i zlata skovati oružje protiv đavola? Nikad niko.
Da li se, braćo, ikad iko mogaše iskupiti od smrti pomoću srebra i zlata? Nikad niko.
Trebaše nešto daleko skuplje od srebra i zlata da bude lek, i oružje, i otkup. Trebaše skupocena krv Sina Božjeg da se privije na rane grehovne, te da se iscele. Trebaše skupocena krv Sina Božjega da se ustremi protiv zlih duhova, da ih silom svojom opeče i otera od ljudi. Trebaše skupocena krv Sina Božjega da pokapa groblje zemaljsko, te da se smrt umrtvi, i mrtvi ožive.
Bezazleno i prečisto jagnje Božje zaklato je za nas, da nas izvuče iz trojake zverske čeljusti. Žalostan ali životvoran pir. Taj skupoceni pir Bog je priredio, da objavi ljudima slobodu. I greh i đavo i smrt jurnule su svom snagom na bezazleno i prečisto jagnje Božje. I umrtvili su Ga, ali su se od krvi Njegove otrovali. Ta je krv prosuta da bude njima otrov a ljudima život i spasenje.
O braćo moja, ako ne znate koliko je jedovit greh, ikoliko je opak đavo, i koliko je ljuta smrt, cenite to po veličini otkupa kojim smo otkupljeni iz njihovog ropstva. Skupocena krv Hristova - to je naš otkup iz ropstva! Setite se, braćo, da ako se opet dragovoljno, po lakomislenosti i zlobi, predamo u ono užasno trojno ropstvo, nema nikog više na nebu ni na zemlji, ko bi mogao dati otkup za nas. Jer skupoceni otkup jedan je, i on je dat, jednom za svagda.
O Gospode milosrdni, ukrepi nas da se održimo u slobodi, koju nam Ti darova. Tebi slava i hvala vavek.Amin.
