Tropar (glas 4):
Upodobio si se kupcu koji je tražio sjajni biser, znameniti Vladimire. Sedeo si na prestolu matere gradova, bogospasavajućeg Kijeva, i ispitujući koja je vera najbolja poslao si u Carigrad ljude, da vide kakva je Pravoslavna Vera. I pronašao si besceni biser, Hrista Gospoda, koji te je izabrao kao drugoga Pavla, i oslobodio omračenosti duševne i telesne u banji krštenja. Zato praznujemo tvoje istinito uspenje, mi ljudi tvoji. Moli da se spase vladar Ruske države i njegovi podanici.
RASUĐIVANjE
Gostoljublje se poštuje i u drugim verama, ali hrišćanstvo je istaklo gostoljublje kao dužnost i obavezu. S druge strane blagodarnost za gostoljublje ne manje je dužnost i obaveza za hrišćane. Ko se nauči blagodaran biti ljudima na gostoljublju, taj će umeti biti blagodarani Bogu - na gostoljublju. Jer šta smo mi ovde na zemlji do gosti Božji? Šta su čak i angeli na nebu drugo do gosti Božji. Priča se za cara Filipa Makedonskog, kako je strašno kaznio jednog svog dvorjanina za neblagodarnost. Pošlje car svog dvorjanina preko mora, da mu svrši neki posao. Dvorjanin svrši i krene nazad na lađi. Bura lađu razbije, i dvorjanin se nađe na talasima. Srećom to beše nedaleko od obale. Neki ribar vide čoveka gde se davi, požuri mu u pomoć sa svojim čunom, i izveze ga na obalu. Pošto se oporavio i odmori ode dvorjanin caru, i ispriča bedu sa burom na moru. Car želeći da ga nagradi upita ga, šta želi da mu da? A dvorjanin imenova onoga ribara i reče caru, da bi najviše želeo, da mu car podari imanje onoga ribara ukraj mora.Car mu odmah učini po želji. No kada se dvorjanin useli u imanje svoga najvećeg dobrotvora, onda ovaj u očajanju ode caru, ispriča sve i požali se. On je reče, život spasao dvorjaninu, a ovaj ga sad goni iz kuće. Čuvši za to car razjari se veoma na neblagodarnog dvorjanina i naredi, da mu se na čelu vrelim gvožđem ureže: "neblagodarni gost".
SOZERCANjE
Da sozerecavam čudesno procvetanje palice Aronove (IV Mojsije 17), i to:
1. kako Bog naredi, radi utišanja vike na Mojseja i Arona, da se palice svih starešina domova metnu u šator od sastanka;
2. kako samo suha palica Aronova za noć ozeleni i procveta i pokaza rod;
3. kako i mrtvu od greha dušu ljudsku Bog može oživeti.
BESEDA
o blagodati i miru
Blagodat i mir da vam se umnoži
poznavanjem Boga i Hrista Isusa
Gospoda našeg (II Pet. 1, 2).
Poznavanjem Boga umnožava se, braćo, blagodat i mir. Poznavanjem pak stvorenja mimo Boga, kao odsečene od Boga, ili na suprot Boga, umnožava se, braćo, jad i nemir. Da se jad i nemir umnožava kod onih, koji se upoznavaju sa tvarima bez upoznavanja s Bogom, ne svedoči li dovoljno o tome množina samoubistva baš među onima koji su izabrali sebi za zanat da proučavaju prirodu i život ljudski bez Boga? O kolika množina među njima duša nervoznih, razdraženih, ozlobljenih, pomračenih, izbezumljenih, koje samo dan ili mesec rastavlja od samoubistva! Poznavanjem pak Boga umnožava se blagodat i mir. To je apostol iskusio lično, i svoje dragoceno iskustvo predaje drugima.
Ni blagodat ni mir nisu darovi zemlje nego darovi neba. Te darove Bog daruje onima koji se trude da umnože svoje poznanje o Njemu.
Kakav je najbrži put poznanja Boga, braćo? Nesumnjivo kroz Hrista Isusa Gospoda našeg. On je Otkrovitelj i On je Otkrovenje, Mudrac i Mudrost, Učitelj i Nauka. Od Njega je blagodat, od Njega mir. Ko upoznaje Boga kroz poznavanje stvorenih bića u prirodi i kroz zakone prirode, kao što čine neznabošci, ne čini ništa rđavo, ali ide putem okolišnim i posrednim, putem, na kome mnogi zalutaju i izgube se. Ko upoznaje Boga kroz savest i sudbe ljudske, kao što čine moralisti, ne čini rđavo, ali i taj ide putem okolišnim i teškim, te može da zaluta i izgubi se. No ko upozna Boga upoznajući Gospoda Hrista, taj je na najkraćem i najsigurnijem putu.
Gospode Isuse, pomozi nam na putu k Tebi i Ocu Tvome i Duhu Svetome. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
