Sveštenik Nikomidijski.U vreme cara Maksimijana i on beše sa onih 2000 mučenika koje osudi car da se u crkvi i zajedno sa crkvom sažežu (v. 28 decembar). Ermolaj nekako izbeže smrt tom prilikom, zajedno sa druga dva sveštenika, Ermipom i Ermokratom. Ermolaj krsti sv. Pantelejmona, s kim zajedno bi izveden pred sud, mučen, i najzad mačem posečen. S njim postradaše i Ermip i Ermokrat, i svi biše uvenčani vencem pobede i slave u carstvu Hristovom. Česno postradaše okolo 304 godine.

Prepodobna mučenica Paraskeva

Rođena u Rimu od roditelja hrišćanskih, i od detinjstva naučena veri Hristovoj, sveta Paraskeva s velikim usrđem staraše se da na delu ispuni sve zapovesti Božje. Verujući tvrdo i živeći prema svojoj veri, ona upućivaše i druge na put pomoću prave vere i blagočestivog života. Kada joj roditelji umreše, Paraskeva razdade sve svoje imanje bednima, a ona se zamonaši. Kao monahinja ona sa još većim žarom revnosti propovedaše veru Hristovu ne tajeći se ni od koga, iako u to vreme vera Hristova beše krvavo gonjena od rimskih vlasti. Zlobni Jevreji prvi optužiše svetu Paraskevu zbog propovedi zabranjene vere. I ona bi izvedena na sud pred cara Antonina. Sva laskanja careva ne pomogoše ni najmanje da pokolebaju u veri ovu sluškinju Božju. Tada je vrgoše na ognjene muke i metnuše joj na glavu usijan šlem. No Gospod je čudesno spase, i ona se izbavi i udalji iz Rima. I pođe opet od grada do grada da obraća tamni neznabožački narod u veru istinitu. Još u dva grada bi izvođena pred kneževe i sudije, i istjazavana za Gospoda svoga čineći pri tom čudesa velika i silom Božjom brzo oporavljajući se od muka i rana. Neznabošci, kao i uvek, pripisivahu njena čudesa mađijama a njeno oporavljenje sili i milosti njihovih bogova. Reče jednom sveta Paraskeva knezu mučitelju: "Isceliše me, ne tvoji bogovi, kneže, no Hristos moj, Bog istiniti”. Najzad je neki knez Tarasije poseče mačem. Tako slavno završi svoj plodoviti život ova svetiteljka. Mošti njene behu docnije prenete u Carigrad. Česno postrada za Hrista u II veku.

Prepodobni Mojsej Ugrin

Beše na dvoru mladoga ruskog kneza Borisa. Pa kada bezbožni Svjatopolk ubi Borisa, Mojsej se izbavi i dobeže u Kijev. No malo docnije bi odveden od kralja poljskog Boleslava kao rob u zemlju Poljsku, i prodan za 1000 zlatnika nekoj mladoj i skvernoj udovici, ženi jednog Boleslavljevog poginulog vojvode. Ova opaka žena navraćaše Mojseja na blud, no Mojsej se ne dade navratiti, jer se beše zaveštao živeti čisto pred Gospodom. Tada mu ona predloži brak, no on to odbi. Potajno primi Mojsej čin monaški od nekog Svetogorca, i javi se predgospođom svojom u rasi monaškoj. Ona ga veza, pa naredi da ga šibaju i da mu odseku tajni organ. Pet punih godina trajalo je to bezuspešno zavođenje od strane te sramne žene, pet godina muka i istjazanja! No iznenadno pogibe kralj Boleslav u nekoj buni, u kojoj i ova žena bi ubijena. Tada Mojsej slobodno ode u Kijev, gde se pri svetom Antoniju predade molitvi i bezmolviju. Pobedivši potpuno sramnu pohot u sebi, on pomagaše mnogima da se od nje spasu. I njegove svete mošti pomagahu mnogima (v. žitije Jovana Mnogostradalnoga 8 jula). Posle desetogodišnjeg bezmolvija u pešteri upokoji se sv. Mojsej 26 jula 1043 god. i preseli se u večno devstveno carstvo Hristovo.

Arhiepiskop Sava III bogoslovsko obrazovanje dobio je u manastiru Hilandaru. Zato Danilo II i kaže za njega da je bio "vaspitanje i nauk Svete Gore, i otuda se beše navikao blagodati i smotrenu razumu". Kao iguman manastira Hilandara postao je episkop prizrenski, ali se ne zna tačno vreme njegovog dolaska u Prizren. Nagledao je građenje crkve Bogorodice Ljeviške. U svakom slučaju to je moralo biti pre 1307. godine. Naime "natpisi uzidani u crkvu u kojima se spomnje ime episkopa Save iz istog su vremena iz kojeg je i veliki ktitorski natpis sa istočne strane crkve koji je tačpo datovan. Pošto su ti natpisi uzidani u zidove crkve 1307. godine na onim metima koja pokazuju da je crkva bila pri završetku, može se kao sasvim sigurno smatrati da je Sava došao bar godinu-dve ranije pre početka zidanja crkve." Episkop Sava je na arhiepiskopskom prestolu zamenio Jevstatija II posle njegove smrti 1309. godine. Kralj Milutin se savetovao sa njim pre podizanja manastira Banjske, čije dovršenje Sava nije doživeo. Prilikom povratka Danila II iz Svete Gore u Srbiju, Sava mu je za prebivanje darovao svoju keliju. Potvrđujući svojom poveljom darovnicu kralja Milutina manastiru Hilandaru nazvao se arhiepiskopom svih srpskih i pomorskih zemalja. "Ličnost arhiepiskopa Save III postaje naročito značajna za razvoj srednjovekovne arhitekture u Srbiji zato što js vezana za one spomenike koji počinju da se grade u jednom sasvim novom stilu. On js bio možda taj koji je stajao na čelu Hilandara dok se ovaj gradio; on je bio taj pod čijim se nadzorom obnavlja Prizrenska episkopija u njegovo vreme, dok je stajao na čelu srpske arhispiskopijs, obnoiljena je crkva Sv. Đorđe u Starom Nagoričanu. Po svedočanstvu arhiepiskopa srpskog Nikodima, njegovog naslednika, ispunjavajući amanet svetoga Save, redovno je davao pomoć manastiru Hilandaru. To je zahtevao i od svih naslednika. Umro je 26. jula 1316. godine.

RASUĐIVANjE

Nijedna se strast ne pobeđuje bez velike borbe. Bludnu strast nazvali su Oci smrću. Kad se bludnik spase bludne strasti kao da je iz mrtvih vaskrsao. Kod onih koji žive u svetu bludna strast se razgoreva u glavnom od viđenja, a kod onih koji se podvizavaju u pustinji ta strast se razgoreva od pomisli i uobraženja. Svetu Saru, veliku podvižnicu mučio je bes bluda u pustinji 30 godina. Ona ga je uvekmolitvom pobeđivala i odgonila od sebe. Jednom javi joj se smradni bes bluda u telesnom vidu, i rekne joj: "pobedila si me, Saro!" Smerno odgovori Sara: "nisam te pobedila ja nego Gospod Hristos." I od tada je ostavi i pomisao bludna za navek. Kad su pitali sv. Pimena, kako se čovek može boriti protiv bludnog besa, on odgovori: "ako čovek uzdržava svoj stomak i jezik, to će on moći vladati sobom." Sv. Antonije rekao je, da u telu postoje tri vrste pokreta: "jedno prirodno, drugo od neuzdržljivosti u hrani, i treće od demona." Drugi su opet govorili, da se bludna pohota usiljava još i od gnjeva i gordosti. No svi su saglasni u tome, da pored čovečje trezvenosti i truda neophodna je pomoć Božja, da bi se ova odvratna strast iskorenila potpuno. A da je čoveku moguće održati se u čistoti svedoči između mnogih drugih i sv. Mojsej Ugrin, koji je proživeo 50 godina u svetu i 10 u manastiru, svega 60 godina, u potpunoj devstvenoj čistoti.

SOZERCANjE

Da sozercavam čudesnu pobedu nad Amorejcima (Isus 24), i to:
1. kako Bog posla stršljenove protiv Amorejaca, te se ovi zbuniše i biše pobeđeni od Izrailjaca;
2. kako je moćan Gospod Bog i kako pomoću malih stvari satire gordeljive nepravednike.

BESEDA

o bedi onih koji priđu Hristu pa odstupe
Jer ako odbjegnu od nečistote svijeta
poznanjem Gospoda i Spasa našega Isusa
Hrista, pa se opet zapletu u njih i budu
nadvladani, bude im pošljednje gore od prvoga (II Pet. 2, 20).
Svetlo je sunce, braćo, no još su svetlije reči apostolske. Sunce obasjava tela, braćo, a duše ne može da obasja, dok reči apostolske obasjavaju duše. Sva uzvišenja duše i sve ponore njene apostol vidi jasno, pa nam ih osvetljava iz žarke ljubavi, da bi nas izveo na čisti put spasenja. Dve velike pouke daje nam on u nekoliko reči. Prva pouka: od nečistote ovoga sveta ne može se drukčije pobeći osim kroz poznanje Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista. Pre svega bez poznanja Gospoda Isusa ne može se videti ni poznati nečistota ovoga sveta, a po tom bez poznanja Gospoda Isusa čovek se ne može očistiti od te nečistote. Druga pouka: kada čovek poznanjem Gospoda Isusa odbegne od nečistote ovoga sveta, pa se opet zaplete u nju, onda mu poslednje bude gore od prvoga. Jer poznavši svetlost on se ponovo vraća u mrak, i mrak biva još mračniji; i poznavši pravdu on ponovo tone u nepravdu, i kazna biva još strašnija; i poznavši svetinju on ponovo pada u životinjstvo, i životinja biva još jarosnija. Apostol se sveti ne ustručava da ovo povraćanje nazad sravni sa psom koji se povraća na svoju bljuvotinju, i sa svinjom koja okupavši se ponovo silazi u kaljužu.
Ko je poznao Gospoda Isusa, taj je poznao sve što mu treba za spasenje; dobio je dogled, da vidi nečistotu, i laž, i nepravdu, i dobio je silu da uteče od svega toga. Neka se ne povraća, dakle, da ga večna smrt ne proguta. Neka ne kuša Boga bezbroj puta. Jer ako je Bog bio brz da ga spase prvi put, biće sporiji drugi put, i još sporiji treći put. O kako su svetle reči apostolske, braćo moja!
O Gospode Isuse, Spasitelju svemoćni i sveblagi, ne odstupi od nas u časovima slabosti, i izbavi nas kada nas nečistote sveta ponovo povuku sebi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.