Rodom Misirac i veliki podvižnik Misirski. Kao dečak posećivao znamenite duhovnike, i od njih sabirao opitno znanje kao pčela med sa cveća. Jednom umoli Pimen starca Pavla da ga odvede sv. Pajsiju. Videvši ga Pajsije reče Pavlu: "ovo će dete spasti mnoge, s njim je ruka Božja". Vremenom Pimen se zamonaši, i privuče k monaštvu još dvojicu braće svoje. Jednom dođe majka da vidi sinove svoje, no Pimen je ne pusti unutra nego je kroz vrata upita: "da li više želiš da nas vidiš ovde ili onamo u večnosti?" Majka se udalji s radošću govoreći: "kad ću vas sigurno videti tamo, to ne želim da vas ovde vidim" U manastiru ove trojice braće, kojim je upravljao najstariji brat, avva Anubije, ovakav je bio tipik: noću su 4 časa provodili u rukodelju, 4 časa u spavanju i 4 časa u psalmopojanju. Danju su od jutra do podne provodili naizmenično u radu i molitvi: od podne do večernje u čitanju, a poslepodne gotovili su sebi večeru, jedini obrok u 24 sata, i to obično od nekih zelja. O njihovom životu sam Pimen govori: "mi smo jeli to što nam se predlagalo; niko nikad nije rekao: daj meni nešto drugo; ili: ja to neću: Na taj način mi smo proveli sav život u bezmolviju i miru". Podvizavao se u V veku, i upokojio se mirno u dubokoj starosti.

Prepodobni Pimen Palestinski

Podvizavao se u Ruvi, pustinji Palestinskoj u vreme cara Mavrikija (582 - 602.). U mladićstvu bio ovčar. Jednom psi njegovi napadnu nekoga čoveka, i rastrgnu ga, a on iz nestašluka ne odbrani čoveka. Zbog toga mu bi otkroveno, da će i on na kraju poginuti od zverova. Tako se i zbi. Bi izveden od zverova i predade dušu svoju Gospodu.

Sveti Osija episkop Kordovski

Preko 60 godina upravljao crkvom u Španiji kao episkop Kordovski. Učastvovao vidno na Prvom Vaselj. Saboru u Nikeji, i predsedavao pomesnom saboru Sardikijskom 347. god. Toliko je revnovao za Pravoslavlje, da je i pred smrt svoju ponovo predao anatemi Arijevu jeres.

Sveštenomučenik Kukša i Pimen posnik

Obojica monasi Pečerskog manastira. Kukša s uspehom propovedao Jevanđelje Vjatčanima i krštavao ih. Jednog dana napadnu ga neznabošcii poseku, sa učenikom njegovim. U tom času Pimen posnik stajaše na službi u Pečerskom manastiru, pa providevši duhom smrt svoga učenika i druga Kukše uzviknu: "brat naš Kukša danas je ubijen za Jevanđelje". I rekavši ovo i sam izdahnu, 1113 god.

RASUĐIVANjE

Kao onaj koji se puže uz strmenitu planinu, pa grebe i nogama i rukama da učini jedan korak napred ne pomišljajući da se obazire za se, takvi su bili u napornom penjanju svome ka carstvu Božjem veliki podvižnici pravoslavni. Vaistinu za divljenje je njihov trud i njihova bestrastnost. Sv. Pimen ne hte videti majku svoju, kada mu ova dođe u posetu. Knez neki zahteda vidi Pimena, no ovaj otkaza. Tada knez smisli pomoću lukavstva da primora starca na viđenje s njim; naime: on uhapsi sina sestre Pimenove, i reče sestri Pimenovoj, da će joj sina pustiti, ako sam Pimen dođe k njemu na razgovor. Sestra ode u pustinju, i lupajući u vrata moljaše brata, da izađe i spase joj sina. No Pimen ne izađe. Tada ga sestra poče ružiti i kleti. No Pimen ne izađe. Čuvši za ovo knez, reče da se napiše Pimenu pismo i kaže, da ako on, Pimen, bar pismeno - kad nije hteo usmeno - umoli kneza da pusti njegovog sestrića, knez će to učiniti. Pimen odgovori: "naredi, kneže moćni, da se dobro ispita krivica mladićeva, pa ako je krivica takva da on zaslužuje smrt, neka umre, te da bi kaznom u vremenu izbegao muke u večnosti; akoli krivica ne povlači smrtnu kaznu, a ti ga po zakonu kaštiguj, pa onda otpusti" Pročitavši ovo pravično i bespristrasno rasuđivanje, knez se vrlo zadivi, i pusti mladića, a poštovanje svoje prema Pimenu udvoji.

SOZERCANjE

Da sozercavam Saulovo potpuno otpadanje od Boga jedinoga (I Sam. 28 - 31), i to:
1. kako se, uplašen od Filisteja, Saul obrati vračari neznabožačkoj da mu vrača;
2. kako vračara vračanjem izazva nekoga duha, koji se nazva Samuilom, i koji proreče Saulu pogibiju;
3. kako Saul pogibe sa sinovima svojim od Filisteja.

BESEDA

o danu Hristovom kako ga Isaija proreče
Zato će poznati narod moj u onaj dan
da sam ja onaj koji govorim: evo me (Isa. 52, 6).
Bog je naš, braćo, Bog istine. I na suncu ima pegatamnih, a na Bogu našem nema ni pege ni neistine. Svaka reč, rečena Bogom kroz proroke, obistinila se. Kad se Slovo Božje vaplotilo u Isusu Hristu Gospodu našem, onda su se pokazala jasna kao sunce sva proročanstva, koja su se na Njega odnosila, a koja su dotle za Jevreje bila tamne zagonetke. I Slovo plotь bыstъ, veli se u Jevanđelju za prevečno Slovo Božje, za večnu Mudrost Božju, za Sina Božjeg; no u tome otelovljenom Slovu Božjem i svako slovo proročko pokaza se telesno. Dok Gospod Hristos nije došao telesno u posetu ljudima, književnici i čteci Svetoga Pisma mogli su misliti za mnoge reči proročke, dugo i dugo neispunjene, da su to reči samo od proroka kao ljudi a ne od Boga. No Bog nije dao, da se o prorocima Njegovim nisko misli, za to je i rekao, da će ljudi poznati u onaj dan da sam ja onaj koji govorim. Hteo je Bog, dakle, dati važnosti svakoj reči proročkoj, i hteo je naučiti ljude strpljenju, da strpljivo čekaju onaj dan, onaj čudesni dan, kada će pojava Gospoda na zemlji u telu jasno viknuti u svake uši: Evo me! Onaj ko je poznao Gospoda Isusa kao Boga u telu, taj je poznao u Njemu istovremeno Onoga, koji je govorio kroz proroke.
Evo me - tako i danas govori Hristos. Ja sam Onaj koji govori kroz svu stvorenu vaseljenu. Ja sam Onaj koji je govorio kroz proroke. Ja sam Onaj koji sam kroz telesna usta govorio reči večnog spasenja. Ja sam Onaj koji sam govorio krozapostole, svetitelje i učitelje. Ja sam Onaj koji govorim i koji ću govoriti do kraja vremena kroz Crkvu Moju svetu. Ja sam Onaj koji govori i o kome se govori. Gospode, Tebi slava i hvala vavek. Amin.