Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav i majka im Sofija

Živeli i stradali u Rimu u vreme cara Adrijana. Sofija mudra, kako joj i ime kaže (sofija - mudrost), beše ostala udovom, i kao hrišćanka beše dobro utvrdila i sebe i kćeri svoje u veri Hristovoj. U vreme kada se mučiteljska ruka Adrijanova pruži i na dobrodeteljni dom Sofijin, Vera imaše 12, Nada 10, a Ljubav 9 godina. Izvedene pred cara one sve četiri, držeći se za ruke "kao venac ispleteni" smerno ali odlučno ispovediše veru u Hrista Gospoda i odbiše da prinose žrtve idolskoj boginji Artemidi. Pred stradanje majka savetima svojim krepljaše kćeri svoje, da bi istrajale do kraja. "Vaš nebesni Ljubitelj Isus Hristos jeste zdravlje večno, krasota neiskazana i život besmrtni. I kada tela vaša budu mukom umorena, On će vas obući u netruležnost, i rane na vašim telima će zasijati na nebu kao zvezde." Sve jednu po jednu mučitelj mučaše ljutim mukama, najpre Veru, pa Nadu, pa Ljubav. Tukoše ih, sekoše, bacaše u oganj i u vrelu smolu, i najzad jednu za drugom mačem posekoše. Mrtva tela svojih kćeri uze Sofija odnese van grada i tamo česno sahrani. I osta na grobu njihovom tri dana i tri noći moleći se Bogu, i u tome predade duh svoj Bogu hitajući u rajska naselja, gde je blažene duše njenih slavnih kćeri čekahu.

Tropar (glas 4):

Raduje se Crkva prvorodnih i sa veseljem prima mater sa čedima koji se vesele, koje je, istoimena Mudrosti, kao trojičnim bogoslovskim vrlinama podobno rodila. Zato njih gledamo kako su se sa mudrim devojkama unevestile Ženiku, Gospodu Hristu. Sa njima se i mi veselimo, proslavljajući uspomenu njihovu, i govorimo: Ispovednice Svete Trojice, Vera, Nado i Ljubavi, u veri, nadi i ljubavi utvrdite sve nas.

Sveti mučenik Agatoklija

Bila sluškinja u nekoga Nikole i žene mu Pavline, koji najpre behu hrišćani, pa ostavivši hrišćanstvo, ponovo se pokloniše idolima. Agatoklija sveta ne hte sledovati primeru svoje gospode, te za to bi ljuto mučena i od njih i od sudija. Najzad je gospođa njena umrtvi sipajući joj oganj na vrat. No Bog proslavi sluškinju Svoju u carstvu Svom nebeskom.

Svetih 156 mučenika

Svi Misirci. Stradali za Hrista Gospoda 310. god, jedni od mača, drugi od ognja. Među njima bila su i dva starca episkopa: Pelej i Nil, sveštenik Zinon, i dva slavna muža: Patermutije i Ilija. S njima postrada i episkop Siluan, i znameniti slepi starac Jovan, koji je znao Sv. Pismo na izust, i na izust ga čitao na skupovima hrišćanskim. Svi se uvenčaše vencima mučeničkim i preseliše u besmrtno carstvo Hristovo.

Sveta mučenica Teodotija

Osam godina podnosila ljute muke za Hrista od nekoga hegemona Simvlikija, koji najzad siđe s uma. Posečena mačem oko 230. god. u vreme cara Aleksandra Severa.

Sofija premudra Gospoda proslavi,
Tri prekrasne ćerke na žrtvu Mu stavi:
Pa ćerkama zbori: ne bojte se, kćeri,
Krepite se Hristom, istrajte u veri,
Ne bojte se muke ni ljute nevolje.
Ne žalite tela, – na nebu je bolje:
Bolje će vam telo Bog na nebu dati:
Ne žal'te lepotu, – lepšom ćete sjati
U Božijem carstvu, među angelima,
K'o careve kćeri među carevima;
Ne žal'te života, ta šta život vredi?
I stotina leta meri se sa pedi?
Beskonačan život na nebu vas čeka,
Život bez svršetka, život bez početka.
Ne žal'te za društvom zemnih prijatelja,
Ta tamo je društvo divnih svetitelja.
Nit' žal'te za društvom zemaljskih srodnika.
Na nebu je društvo slavnih mučenika. –
Tako sveta majka uči kćeri svete,
Dok jedna po jedna u nebo odlete,
Tri goluba bela, nevina i čista,
Odleteše hitno u naručje Hrista.
A za njima majka dušom se uzdiže
Svoje slavne kćeri u Raju sustiže.
Sad se za nas mole, majka sa kćerima,
I molitve njihne Bog milosni prima.

RASUĐIVANjE

Vladalac bogobojažljiv i veran Bogu prava je blagodat nebeska za sav narod. Kralj Vaclav Češki beše takav vladalac. Njegova revnost prema svetinji vere i strogost u životu napominje nam drevne podvižnike. Dan je posvećivao državnim poslovima a noć molitvi. Sa svojim starim slugom Podivojem često je bosonog po zimi hodio na jutrenju u crkvu. I često je sam mesio i pekao prosfore, a obavezno onda kada se sam hteo pričestiti. Njegovom brigom podizani su mnogi hramovi, u kojima se posvednevno služila služba Božja. Naročito se brinuo o sirotim i bednim. Bio je miroljubiv, ali ipak veliki i neustrašiv junak. Kada susedni knez Radislav napade na Češku zemlju, Vaclav mu posla pismo pitajući ga, šta ga pobuđuje da ratuje sa njim? Gordi Radislav odgovori. da on traži, da Vaclav ustupi njemu svu Češku i svoj presto. Tada Vaclav skupi veliku vojsku i izađe pred svog neprijatelja. Pa videći dve silne vojske, sažali mu se da toliki ljudi ginu, te posla ovakvu poruku Radislavu: "spor ide između mene i tebe; ti želiš da vladaš Češkom a ja ne ustupam. Dozvoli, da tu stvar rešimo bojem među nama dvojicom. Na što krvava bitka dveju vojski?" Knez Radislav se saglasi na dvoboj; no bi pobeđen od Vaclava, i na kolenima moljaše ovoga za oproštaj.

SOZERCANjE

Da sozercavam bezakonja Judeja i kaznu Božju (I Car. 14), i to:
1. kako i narod i car Rovoam činiše što je zlo pred Gospodom;
2. kako podigoše idole po hramovima; i kako beše u zemlji mnogo adžuvana;
3. kako car Misirski udari na Jerusalim i opljačka sve zlato iz hrama.

BESEDA

o jedinstvu bića Oca i Sina
Ja i otac jedno smo (Jov. 10, 30).
Što je više čudesa činio Gospod Isus i što se više približavao smrti, sve je otvorenije govorio o Sebi. Mnogobrojna čudesa i dužina vremena, dovoljna za razmišljanje, dejstvovali su i na nezlobne i zlobne: nezlobni su postali prijemčivi za otkrivenje visokih tajni Božjih, a zlobni su zlobom sve više sebe pomračavali i onesposobljavali za prijem tih tajni. Zato zlobni uzeše kamenje da ga ubiju. Ja i otac jedno smo. Otac i Sin jedno su po suštini bića, no nisu jedno po ipostasima, jer inače ne bi se zvali sa dva imena – Otac i Sin. Sve osobine bića Očevog ima i Sin, ima i Duh Sveti; ali osobine ipostasi Očeve pripadaju samo Ocu, i osobine ipostasi Sina pripadaju samo Sinu, i osobine ipostasi Duha pripadaju samo Duhu. No kad je reč o božanskoj suštini Sin može kazati: Ja i Otac jedno smo; i Otac može kazati: Ja i Sin jedno smo; i Duh Sveti može kazati: Ja i Otac jedno smo, i ja i Sin jedno smo. Jedinstvo Svog bića sa Ocem izrazio je Gospod Isus i daljim rečima: otac je u meni i ja u njemu. Može li se jasnije govoriti o božanstvu Sina? Može li se ljudskim jezikom jače izraziti jedinstvo triipostasnog Boga? Dogma o božanstvu Sina Božjega kao i dogma o jedinstvu bića božjega otkrivene su i položene samim Gospodom Isusom Hristom. Neka niko, dakle, ne poklanja vere obmanama nekih nevernika i jeretika, kao da sam Gospod Isus nije objavio Svoje božanstvo nego da je ta dogma tobož docnije istaknuta u crkvi. Da Hristos nije objavio Svoje božanstvo, zašto bi Jevreji rekli Njemu: gradiš se Bog? I zašto bi se digli kamenjem na Njega?
O Gospode Isuse, Sine Božji, jednobitni sa Ocem i Duhom Svetim, pomiluj nas i spasi nas silom i dobrotom Božanstva Tvoga, svesilnoga i sveblagoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.