Sveti apostol Kodrat, jedan od Sedamdesetorice. Učenik velikih apostola. Propovedao Jevanđelje u Atini, i bio episkop najpre u Atini posle sv. Publija, a po tom u gradu Magneziji. Beše vrlo učen u svetskoj mudrosti i bogat blagodaću Duha Svetoga. Njegov životopisac kaže o njemu: beše kao zvezda jutarnja posredi oblaka (Sirah. 8, 6); oblaci behu tamno jelinsko neznaboštvo, bez svetlosti blagočešća; a sv. apostol Kodrat kroz reč Božju zasija im – Jelinima – kao svetlost velika, osvetli tamu, nizloži skverne žrtve, skruši idole, i razori hramove demonske molitvom. No tama uvek mrzi svetlost; tako i neznabošci omrzoše Kodrata svetoga, i najpre ga tukoše kamenjem, kao negda Jevreji sv. Stefana, a po tom ga vrgoše u tamnicu, i ne davahu mu nikako hleba sve dok ne ispusti dušu svoju svetu i ne preseli se u carstvo Hrista Boga svoga. Sv. Kodrat napisao je odbranu hrišćanstva i predao je caru Adrijanu. Ta odbrana toliko je podejstvovala na neznabožačkog cara, da je ovaj naredio, da se hrišćani ne gone bez naročitih krivica. Postradao je sv. Kodrat oko 130. god. Pogreben je u Magneziji, gde je i postradao.

Sveštenomučenik Ipatije episkop Efeski i Andrej prezviter

Dva druga iz detinjstva, rodom iz Likije. Kada porastoše, obojica se svedušno predaše Bogu na službu, i to Ipatije kao strogi monah i podvižnik a Andrej kao klirik u narodu i propovednik slova Božjeg. Zbog velikih dobrodetelji Ipatije bi postavljen za episkopa u Efesu, a Andrej za prezvitera. Obojica postradaše u vreme ikonobornog cara Lava Isavrjanina. Posle groznih muka za sveto Pravoslavlje biše obezglavljeni 730. god. I obojica pređoše iz ovog prolaznog života u život večni.

Sveti Dimitrije episkop Rostovski

Praznuje se 28. oktobra; a 21. septembra spominje se događaj otkrića njegovih čudotvornih moštiju 1752. god.

Sabor svetitelja Kijevo–Pečerskih

Blagosloveno delo podvižništva, koje otpoče trudoljubivi i veliki ugodnik Božji Antonije, razraslo se kroz vekove kao maslina mnogoplodovita. Mnogobrojni svetitelji, koji u ovim pećinama Antonijevim zasijaše kao zvezde, praznuju se svaki posebice u svoj dan; pod današnjim pak datumom spominju se svi saborno i prizivaju vernima na pomoć.

RASUĐIVANjE

Ako smo samo s tvrdom rešenošću počeli da živimo po zakonu Božjem, ne treba da se bojimo nikakvih nasilja nerazumnih ljudi, jer onome ko je istinski počeo živeti po zakonu Božjem sve što se dešava od ljudi, dešava se na njegovu korist a na slavu Božju. Naročito se ne treba bojati prinudnog preselenja iz mesta, koje smo zavoleli, u mesto, koje ne marimo. Mesto praznog straha i plitkoumog vajkanja bolje ispitujmo namere Božje s nama. Šta je Josifu naškodila zloba braće njegove? Nije li njegov bezvoljni odlazak u Misir njega proslavio, braću spasao od gladi, i stvorio uslove za sva čudesna dela Božja kroz Mojseja u Misiru i u pustinji? Neznabošci i jeretici progonili su često pravoslavne hrišćane u varvarske predele. Šta su time postigli? Jesu li uništili Pravoslavlje? Ne, nego su ga utvrdili još jače u dušama progonjenih i rasprostrli među varvarske narode. Zlobni jeretik Lucije progna iz Misira oba slavna Makarija sa nekolicinom pustinjaka Tavenskih na neko varvarsko ostrvo, gde svi žitelji behu idolopoklonici. No ovi sveti muževi svojim poukama i primerom života uskoro uspeše da celo ostrvo pokrste. To ostrvo posle se prozvalo Ostrvo Pokajanja.

SOZERCANjE

Da sozercavam čudesno Božje spasenje Jerusalima zbog pravde Josafatove (II Dnev. 20), i to:
1. kako mnoštvo Moavaca i Amonaca pođoše na Jerusalim;
2. kako se car Josafat pomoli Bogu, i objavi mu se kroz proroka: ovo nije vaš rat nego Božji;
3. kako se Moavci i Amonci među sobom iskrviše i svi do jednog izgiboše.

BESEDA

o božanstvu Sina i bitijnoj jednakosti s Ocem
Koji vidje mene, vidje oca (Jov. 14, 9).
Gospode, pokaži nam oca, i biće nam dosta, reče Filip. Na ove reči odgovori mu Gospod Isus: toliko sam vrijeme s vama i nijesi me poznao, Filipe? Koji vidje mene, vidje oca. Tako odgovori Gospod svome učeniku. Filip je želeo, da vidi Boga telesnim očima. Tri godine gledao je on Hrista, i nije Ga poznao kao Boga. Zašto? Zato što je u to vreme, pre silaska Duha Svetoga, Filip gledao telom u telo, tj. telesnim očima gledao je i video je Gospoda Hrista kao čoveka. On još nije bio video Božanstvo u Sinu Božjem vaploćenom, a traži da vidi Boga Oca! Koji vidje mene, vidje oca. Time Gospod neće da kaže, da je On Bog Otac; ne, nego da su On i Otac jednog bića. U koliko se Bog u opšte mogao pokazati ljudima, On se pokazao kroz Boga Sina, koji se javio ljudima kao čovek. Bog Otac nije se vaplotio; Bog Duh Sveti nije se vaplotio; samo se Bog Sin vaplotio. Kako, dakle da pokaže On Oca Svoga telesnim očima smrtnoga čoveka? Zato se upravo i vaplotio Sin, da Sobom objavi ljudima i Sebe, i Oca i Duha Svetoga, jedinosušno Božanstvo, troično po ipostasi. Koji vidje mene vidje oca. Gospod ovde misli na božansku prirodu svoju. U tome je On potpuno jednak i jednobitan sa Ocem. I da je Filip mogao u to vreme videti božansku prirodu Hristovu, on ne bi ni stavio onaj zahtev: pokaži nam oca. Naravno, on nije ni mogao videti božansku prirodu, koja je duhovna i nevidljiva, ali je mogao videti, i to jasno videti velika dela Hristova kao projavu Njegove božanske prirode. I danas, braćo neki ljudi govore: pokažite nam Boga, pa ćemo verovati! Recite im: evo mi vam pokazujemo Gospoda Hrista, verujte! Devetnaest vekova sam s vama, ljudi, pa zar Me još niste poznali? Devetnaest vekova, ispunjenih slavom Njegovom, čudesima, silom, blagodaću, milošću, svetiteljima, mučenicima! I još maloumni pitaju: gde je Bog?
O Hriste Gospode, Bože naš, otvori oči duhovne onima koji još ne vide da vide veličanstvo slave Tvoje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.