Sveti Luka apostol i jevanđelist

Rodom je bio iz Antiohije Sirijske. Još u svojoj ranoj mladosti izučio je grčku filozofiju, medicinu i živopis.

U vreme delovanja i rada Gospodnjeg ovde na zemlji, licem u lice sreo se sa Spasiteljem, čuo je Njegovu spasonosnu nauku i bio je svedok čudesnih dela Njegovih. Zbog toga, njegovo srce se ispuni Božanskom mudrošću i Božanskim znanjem, poverova u Istinitog Boga i bi uvršćen u sedamdeset apostola i bi poslan da propoveda Božansko Jevanđelje u svetu.

Zajedno sa Kleopom ukaza mu se Vaskrsli Isus, Gospod naš, na putu za Emaus (Lk. 24). Po silasku Duha Svetoga na apostole, Luka se vrati u Antiohiju i tamo postade satrudnik apostola Pavla, putujući svuda sa njim u Rim, i obraćajući u veru Hristovu Jevreje i neznabošce.

Napisao je jevanđelje na molbu mnogih hrišćana oko 60-te godine, a po mučeničkoj smrti apostola Pavla poče da propoveda Jevanđelje Hristovo i po Dalmaciji, Italiji, Makedoniji i drugim mestima.

Njegovo delo ogleda se i u tome što je živopisao ikone. I to ikonu: Presvete Bogorodice (tri ikone), i ikone svetih apostola Petra i Pavla. Zbog toga se i smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Ni starost ga nije mogla sprečiti da putuje Svetom i širi Jevanđelje. Propovedanje je nastavio u Liviji, gornjem Misiru, odakle se vratio u Grčku, gde je nastavio sa obraćenjem ljudi u hrišćansku veru. Napisao je i mnoga dela Apostolska, koja je posvetio Teofilu, knezu Agaje. Upokojio se u 84 godini ovozemaljskog života, kada su ga zlobni neznabožci stavili na muke i obesili o jednu maslinu u gradu Tebi, Hrista radi. Njegove svete mošti prenete su u Carigrad za vreme cara Konstancija, sina znamenitog i svetog cara Konstantina.

SVETI PETAR CETINjSKI
(1749-1830) Petar Ⅰ Petrović Njegoš

Sveti Petar, Mitropolit cetinjski rođen 1. aprila 1749. god. u Njegušima od oca Marka i majke Marije, rođene Martinović. Kada je Petru bilo 10 godina, Mitropolit Sava Petrović, stric Petrovog oca Marka, doveo ga je u Cetinjski manastir "da uči knjigu". U dvanaestoj godini je primio monaški podstrig, u petnaestoj je poslat u Rusiju na dalje školovanje. Kada se 1766. godine upokojio Mitropolit Vasilije, jeromonah Petar se vratio na Cetinje. Vladika Sava ga je ubrzo rukopložio za jeromonaha, a nešto kasnije ga je proizveo u čin arhimandrita. Sa blagoslovom Mitropolita Save 1777. godine odlazi u Rusiju da prikupi pomoć i traži zaštitu svog srpskog naroda. Po upokojenju Mitropolita Save 1781. godine, za njegovog naslednika izabran je Arsenije Plamenac, njegov sestrić, koji je posle tri godine umro. Tada je za duhovnog i svetovnog vladara Crne Gore izabran arhimandrit Petar Petrović. Hirotonisao ga je u episkopa u Sremskim Karlovcima 1784. godine mitropolit Mojsije Putnik. Sveti Petar Cetinjski se posebno zalagao da spreči krvnu osvetu među srpskim plemenima u Crnoj Gori. Dao je prvi pisani zakonik 1796. godine. Napisao je Istoriju Crne Gore do 1711. godine, pohvalu pokojnom Karađorđu Petroviću, nekoliko pesama i preko 260 arhipastirskih poslanica. Posle 46 godina arhipastirovanja prestavio se u Gospodu, u Cetinjskom manastiru, na današnji dan, 1830. godine u 81 godini zemaljskog života. Žitije i Službu Svetom Petru Cetinjskom napisao je 1893. godine beogradski Mitropolit Mihailo na osnovu istorijskih izvora i usmenog kazivanja cetinjskog mitropolita Mitrofana Bana. Mitropolit Petar, prozvan Petar Cetinjski, poštovan je kao svet još za života. Mnogi hramovi širom Srpske Patrijaršije posvećeni su ovom svetitelju. Njegove čudotvorne mošti i danas počivaju u Cetinjskom manastiru.

Sveti Julijan i Didim Slepac

Sv. Julijan, zvani Pustinjak, beše Persijanac i seljak bez školovanja, ali zbog čistote srca - sasud blagodati Duha Svetoga. Podvizavao se ukraj Eufrata u Mesopotamiji. Imao dar vidovitosti. U sami čas kada pogibe Julijan Odstupnik, sv. Julijan to prozre duhom i objavi učenicima svojim. Njegov savremenik, sv. Didim slepac u Aleksandriji; takođe provide duhom pogibiju Julijanovu; beše na molitvi noću, kada mu dođe glas s neba: "danas je nestalo cara Julijana, izvesti o tome patrijarha Atanasija". Sv. Antonije Veliki veoma je uvažavao ovoga čudesnoga slepca Didima, koji je imao duh vidovit, i svraćao je kod njega, kad god je iz pustinje dolazio u Aleksandriju, i zajedno s njim Bogu se molio. I sv. Julijan i sv. Didim, divne sluge Božje, upokojili su se posle 362. god.

RASUĐIVANjE

Može li grešnik za deset dana iskajati grehe svoje? Po neizmernom milosrđu Božjem može. U vreme cara Mavrikija beše neki čuveni razbojnik u okolini Carigrada. I u okolini prestonice i u samoj prestonici vladaše strah i trepet od njega. Tada mu sam car Mavrikije posla krst u znak vere, da mu ne će ništa učiniti, ako se preda. Razbojnik primi krst i predade se. Došavši u Carigrad on pade pred noge careve i moljaše za oproštaj. Car održa reč, pomilova ga i pusti ga u slobodu. No odmah po tom razbole se razbojnik teško, i predoseti da mu se približuje smrt. On se poče gorko kajati za sve grehe svoje, i plačevno moliti se Bogu, da mu Bog oprosti kao što mu beše i car oprostio. Mnoge suze proli na molitvi, tako da mu marama kojom suze brisaše beše sva nakvašena suzama. I umre razbojnik posle 10 dana plača i molitve. Iste noći kada on umre vide lekar, koji ga lečaše, u snu viziju čudesnu: kada razbojnik na postelji ispusti dušu, skupiše se oko njega nekakvi crnci sa mnogim hartijama, na kojima behu ispisani gresi umrloga. Tu se javiše i dva svetla anđela. Među njima postaviše se terazije, i crnci veseli metnuše sve one hartije, i njihova strana terazija preteže, jer druga strana beše prazna. "Šta ćemo mi metnuti?" savetovahu se angeli. "Potražimo neko dobro u životu njegovom!" I obrete se u rukama jednog angela ona marama nakvašena pokajničkim suzama. Angeli je brzo metnuše na svoju stranu terazija, i njihova strana odjednom preteže sve one hartije. Tada crnci pobegoše žalosno urlajući a angeli uzeše dušu i odneše u raj slaveći čovekoljublje Božje.

SOZERCANjE

Da sozercavam čudo s apostolom Filipom i uškopljenikom (Dela Ap. 8), i to:
1. kako angel uputi Filipa iz Samarije na put u Gazu;
2. kako vide Filip uškopljenika caričinog, objasni mu jedno proročanstvo Isaijino, i krsti ga;
3. kako angel uze Filipa, učini ga nevidljivim za uškopljenika, i prenese trenutno u grad Azot.

BESEDA

o gresima jezika
Rekoh: čuvaću se na putovima svojim
da ne zgriješim jezikom svojim (Ps. 38, 2)
Greh jezika je najčešći i najbrži greh. Ko u riječi ne pogrešuje, onaj je savršen, veli apostol Jakov (Jak. 3, 2). Kada pokajnik pođe putovima Božjim, t.j. kada počne živeti po zapovestima Božjim, neka se trudi prvo da jezikom ne sagreši. Takvo je pravilo bio postavio sebi i pokajani David. Naročito se rešio bio, da ćuti pred protivnicima svojim: zauzdaću usta svoja kada grešnik stane preda me. Evo prekrasnog pravila za one koji se od greha leče. Kada ga optužuju, on ne odgovara; kada ga klevetaju, on ćuti. U istini, šta pomaže i govoriti razjarenom nepravedniku, koji Boga nema pred sobom? Ako mu o zlu govoriš, još više ćeš ga razdražiti, ako li o dobru, učinićeš ga rugačem svetinje. Pred Pilatom Hristos je ćutao. Zar meni ne odgovaraš? reče mu Pilat. Šta da ti odgovori, kad nemaš uši da čuješ ni razum da razumeš? Gle, ćutanje pravednika pred nepravednikom još može najbolje da utiče na nepravednika. Ostavljen da sam tumači ćutanje pravednika nepravednik ga može protumačiti na korist duše svoje, dok će svaki odgovor, beo ili crn, tumačiti na zlo i na osudu drugoga a na opravdanje sebe. Blago onom ko se nauči jezikom vladati.
O Gospode Isuse Hriste, Bože naš, Ti koji si nam pokazao primerom, kako i kad treba govoriti, pokazao si nam primerom, kako i kad treba ćutati. Pomozi nam Duhom Tvojim Svetim, da ne zgrešimo jezikom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.