Ovaj slavni i čudotvorni svetitelj rodi se u gradu Solunu od roditelja blagorodnih i blagočestivih. Izmoljen od Boga od bezdetnih roditelja Dimitrije beše jedinac sin njihov, zbog čega bi s velikom pažnjom odnegovan i vaspitan. Njegov otac beše vojvoda Solunski; pa kad mu otac umre, car postavi Dimitrija za vojvodu na mesto oca. Postavivši ga za vojvodu hristoborni car Maksimijan naročito mu preporuči da goni i istrebljuje hrišćane u Solunu. No Dimitrije ne samo ne posluša cara nego, naprotiv, javno ispovedaše i propovedaše Hrista Gospoda u gradu Solunu. Čuvši to car veoma se ogorči na Dimitrija, pa kada se jednom vraćaše iz rata protiv Sarmata, car Maksimijan svrati u Solun naročito, da stvar ispita. Prizva, dakle, car Dimitrija vojvodu i ispitivaše ga o veri. Dimitrije javno pred carem prizna da je hrišćanin, i uz to još izobliči carevo idolopoklonstvo. Razjareni car baci Dimitrija u tamnicu. Znajući šta ga čeka Dimitrije uruči sve svoje imanje svome vernome poslušniku Lupu, da razda sirotinji, i ode u tamnicu veseo, što mu predstojaše stradanje za Hrista Gospoda. U tamnici mu se javi angel božji i reče mu: "mir ti, stradalče Hristov, mužaj se i krepi se!" Posle nekoliko dana posla car vojnike u tamnicu da ubiju Dimitrija. Vojnici nađoše svetitelja Božjeg na molitvi, i izbodoše ga kopljem. Telo njegovo uzeše hrišćani potajno i sahraniše česno. Iz tela stradalca Hristova poteče celebno miro, kojim se mnogi bolesnici izlečiše. Uskoro nad moštima bi podignuta mala crkva. Neki velmož Ilirski Leontije bejaše bolestan od neizlečive bolesti. On priteče moštima sv. Dimitrija s molitvom, i bi potpuno isceljen. Iz blagodarnosti podiže Leontije mnogo veću crkvu na mesto stare. Svetitelj mu se javi u dva maha. Kada car Justinijan htede preneti mošti svetiteljeve iz Soluna u Carigrad, iskočiše plamene iskre od groba i ču se glas: "stanite, i ne dirajte!" I tako mošti sv. Dimitrija ostaše zauvek u Solunu. Kao zaštitnik Soluna sv. Dimitrije mnogo se puta javljao i mnogo puta spasao Solun od velike bede. Čudesima njegovim broja nema. Sv. Dimitrija smatraju Rusi pokroviteljem Sibira, koji je osvojen i Rusiji prisvojen 26. oktobra 1581. god.

Učenik sv. Nifonta patrijarha Carigradskog. Podvizavao se u Sv. Gori. Imaše toliku ljubav prema Hristu Gospodu, da mu se svi podvizi učiniše kao nedovoljni, zbog čega željaše da postrada iz ljubavi prema Gospodu svome. Zato ode u Carigrad, gde javno pred Turcima ispovedi veru u Svetu Trojicu i Sina Božjeg. Ogorčeni Turci odsekoše mu glavu, 26. okt. 1536. god.

U vreme cara Lava Isavrjanina bi strahovit i dugotrajan zemljotres u Carigradu 740. god. Narod shvati to kao kaznu Božju za grehe, i moljaše se Presvetoj Bogorodici i sv. Dimitriju s velikim pokajanjem, dok se Bog ne smilova i zemljotres ne presta.

RASUĐIVANjE

Čudo sv. Dimitrija Solunskog. Sv. Dimitrije bio je za života vojvoda Solunski, i ostao je to po smrti. Njegovo prisustvo u Solunu ljudi su osećali naročito prilikom velikih beda. On zaštićava grad, otklanja nevolje, odbija zavojevače, i pomaže svakome ko njegovo ime prizove. Evo jednog divnog slučaja njegove neobične pomoći ljudima u bedi. Jednom napadoše varvari na Solun, i ne mogoše ga uzeti. Gnevni zbog toga oni popleniše svu okolinu, i odvedoše u ropstvo dve krasne devojke, koje darovaše svome knezu. A devojke te znadoše dobro rukama da vezu. Kada knez vide neke njihove ručne radove, reče im: "čujem da u vašoj zemlji ima veliki Bog Dimitrije, i on velika čudesa tvori, izvezite na platnu lik njegov". Devojke mu rekoše, da sv. Dimitrije nije Bog nego sluga Božji i pomoćnik hrišćanima, i najpre se opirahu da vezu lik svetiteljev, no kada im knez pripreti smrću, one zapoveđeno učiniše, i posao do dana sv. Dimitrija završiše. Uoči dana praznika, dakle, one obe gledahu u svoj vez i plakahu tugujući jedno zbog toga što taj praznik provode u ropstvu, a drugo zbog toga što vezeni lik svoga omiljenog svetitelja moraju da dadu nečestivom varvarinu. I moljahu se obe device sv. Dimitriju, da im oprosti. Tada se javi sv. Dimitrije, i uze obe devojke, kao negda angel proroka Avakuma, prenese ih u Solun i postavi u svoju crkvu. U crkvi se služaše svenoćno bdenije, i naroda beše vrlo mnogo. I saznavši za čudesno spasenje ovih hrišćanskih devojaka, svi proslaviše Boga i Njegovog velikog slugu i vojvodu sv. Dimitrija.

SOZERCANjE

Da sozercavam čudesno oslobođenje Petra iz tamnice (Dela Ap. 12), i to:
1. kako Petar spavaše u tamnici okovan u dvoje verige;
2. kako se verni moljahu Bogu za Petra;
3. kako se angel svetli javi u tamnici, oslobodi Petra okova i izvede ga van.

BESEDA

o srcu uspremljenom za Boga
Gotovo srce moje, Bože, gotovo srce moje! (Ps. 57, 7).
Blago onom, braćo, ko može ovako reći Gospodu svome! Blago onom, čije je srce potpuno gotovo, da sleduje volji Božjoj. U tome i jeste gotovost srca čovečjeg, da radosno sleduje volji Božjoj, i da se ne smućava nikakvim svojim pomislima i željama. Pokajani car David sledovao je najpre svojim grešnim pomislima i željama, i bio je kao lađa na burnome moru. No kad je uvideo, da će ga bura potopiti, obratio se Bogu s velikim pokajanjem i plačem, i predao je lađu svoga života potpuno u ruke Božje. Gotovo srce moje, Bože, gotovo srce moje! uzvikuje on sa velikim mirom duševnim, jer zna, da je predao lađu svoju u ruke najveštijem krmanošu. Besni li još bura, navaljuju li vetrovi i talasi, on se ne boji, jer on je uveren, da njegovu lađu ništa ne može razbiti, i da će mirno doploviti u tiho pristanište. Gotovo srce znači očišćeno srce od gordosti i smireno pred veličanstvom sile i mudrosti Božje. Gotovo srce znači srce ispražnjeno od svih želja i maštanja svetskih, i ispunjeno jedino stremljenjem k Bogu i ljubavlju prema Bogu. Gotovo srce znači srce izlečeno od svih bespokojstava, briga i straha, i utišano i ohrabreno prisustvom blagodati Božje. Hvaliću te i pjevaću te u slavi mojoj. Tako produžuje Psalmopevac. I to pokazuje, koliko je u istini srce njegovo gotovo. Na ime, on se ne ponosi carskom slavom svojom, nego je pripisuje Bogu. On se ponizio pred Bogom do ništa, i sva mu je sladost, da veliča i proslavlja Boga. Njegova lična slava daje mu samo povod za proslavljanje preslavnoga Boga svoga.
O braćo moja, potrudimo se, da i naše srce bude što skorije gotovo pred Bogom, - gotovo da čuje reč Božju, gotovo da sleduje volji Božjoj, gotovo da proslavlja Boga živoga.
O Gospode Bože, Stvoritelju naš besmrtni, pomozi nam prigotoviti srce naše, da bude sasud blagodati Tvoje životvorne. Tebi slava i hvala vavek Amin.