Prepodobni Benedikt Nursijski

Rođen u Nursijskoj oblasti u Italiji 480. godine, od roditelja bogatih i znamenitih. U školi se ne zadrža dugo, jer sam uvide da zbog knjižnog učenja može izgubiti "veliki razum duše svoje". I iziđe iz škole "nenaučen mudrac i razuman neznalac". Pobegne u neki manastir gde ga inok Roman zamonaši, posle čega povuče se u jednu vrletnu goru gde u pećini osta preko tri godine na velikom trudu oko svoje duše. Roman mu donošaše hleba i spuštaše sa vrletne stene na kanapu do pred pećinu. Kad se proču po okolini, on, da bi izbegao slavu od ljudi, udalji se iz te pećine. Beše prema sebi vrlo surov. Jednom kad ga nečisti bes telesne pohoti spopade, on se skide nag i valjaše po koprivi i trnju, dok ne odstrani od sebe i svaku pomisao o ženi. Obdari ga Bog mnogim darovima duhovnim: proziraše, isceljivaše, izgonjaše zle duhove, vaskrsavaše mrtve, javljaše se drugima i na javi i na daljini u snu. Jedanput prozre, da mu je naslužena čaša vina s otrovom. On prekrsti čašu, i čaša pršte. Osnovao dvanaest manastira, u svakome u početku po dvanaest monaha. Docnije se stvorio naročiti red benediktinaca, koji i danas postoji u Rimokatoličkoj crkvi. Na 6 dana pred smrt on naredi da se otvori njegov grob, ranije pripremljeni, jer svetitelj prozre da mu je kraj blizu. Sabra sve monahe, posavetova ih i predade duh svoj Gospodu, kome je verno poslužio u siromaštini i čistoti. Njegova rođena sestra, Sholastika, živela je u jednom ženskom manastiru, pa ugledajući se na brata svoga i sama se mnogo podvizavala i došla do velikog duhovnog savršenstva. Kad sveti Benedikt ispusti dušu svoju, dva monaha, jedan na putu, a drugi opet u nekoj udaljenoj ćeliji na molitvi, videše istovremeno istu viziju: put od zemlje do nebesa zastrt skupocenim tkaninama i osvetljen po stranama redovima ljudi; na vrhu toga puta stajaše neki čovek neopisane krasote i svetlosti, koji im reče, da je taj put spremljen za Benedikta, Bogu omiljenoga. Po toj viziji ta dva brata saznadoše da je njihov dobri iguman otišao iz ovoga sveta. Skončao mirno 543. godine i preselio se u večno carstvo Hrista Cara.

Sveti Teognost, mitropolit kijevski

Grk po poreklu i naslednik svetog Petra Kijevskog. Stradao mnogo u mongolskoj hordi od Džinibeka. Jer beše oklevetan kod mongolskog cara od svojih ljudi, Rusa, kako ne plaća caru nikakav danak na svoj čin. Kad ga car dozva i upita o tom, on reče: "Hristos Bog naš iskupio je crkvu Svoju od neznabožaca česnom krvlju Svojom". Našto sad plaćati danak neznabošcima? Najzad se nekako oslobodi i povrati doma. Upravljao crkvom dvadeset pet godina. Upokojio se u Gospodu 1353. godine.

Benedikt bejaše čudotvorac silan,
Bogomoljac plačan i sadrut umilan.
Duhom Božjim vođen, verom pravoveran
Vođ ljubazan, krepak, odlučan i smeran.
Plakida mu beše poslušnik mlađani:
Pa Plakida jednom na vodu urani.
Sveti otac u tom Bogu se moljaše,
No na jednom duh mu daljinu smotraše:
Gle potok nadošo, kamenje kotrlja,
Plakida već u smrt u bujicu srlja,
Zgrabio ga prtok, pa se igra njime,
Čuje svetac jauk, čuje svoje ime.
Tu je nužna vera ali i potera.
Brzo starac šalje Mavra kaluđera.
Mavro hitnim skokom u potok uskoči,
Vodom kao drumom Plakidi priskoči,
I ne znade mavro da vodom hođaše,
Svečeva molitva vrhom ga držaše.
Kad stigoše starcu Mavro i Plakida
Ljube starcu ruke a Plakid zarida:
- Videh tebe starče, iznad moje glave,
Kad mi srce beše prepunjeno strave,
Za vlasi me uze i nad vodu diže,
Dokle u tom Mavro u pomoć mi stiže!
Molitvama svetog Benedikta oca
Bog i Mavra javi kao čudotvorca.

Teško možemo naći bolju pouku o tome kako ne treba da se lenimo i da odlažemo molitvu i posao za sutrašnji dan, nego što nam je daje sv. Jefrem Sirin ovim primerom: "Jednome bratu vnušena je (od vraga) pomisao: danas daj sebi odmor, a sutra ustaj na bdenje!" No on odgovori pomislu: "Ko zna, možda sutra neću ni ustati, zato treba da ustanem danas."- Tako i pri poslu vnušena mu je pomisao: daj sebi odmora danas, pa sutra poradi! On opet odgovori: "Ne, nego ja ću danas da poradim, a o sutrašnjem danu brine se Gospod." A sveti Antonije uči: "Pri rasvitku svakoga dana podešavaj život svoj tako, kao da ti je taj dan poslednji na zemlji, a sačuvaćeš se od greha."

Da sozercavam Gospoda Isusa pred Pilatom i to:
1. kako Gospod ćuti pred Pilatom,
2. kako Juda u to vreme baca srebrnike u crkvi i veša samog sebe,
3. i opet kako Pilat pita, a Gospod ćuti.

o Hristovom proročanstvu slave Svoje
Otsele ćete vidjeti sina čovečjega
gdje sjedi s desne strane sile
i ide na oblacima nebeskijem (Mat. 26, 64)
Ko neće da vidi Boga kao milostivog Samarjanina na zemlji, videće Ga kao Strašnog Sudiju na nebu. Toliko su zaslepljeni bili glavari jevrejski, da u Hristu Gospodu nisu mogli videti ne samo Boga, niti Mesiju, niti Proroka, nego ni običnog dobrog čoveka. Oni ga stavljahu ispod običnih dobrih ljudi. Pa ne samo to: nego ga stavljahu niže i od razbojnika. Oni Varavu oslobodiše a Hrista osudiše! Oni ismevahu, praviše sa Njime maskaradu, kao sa nekom stvari jevtinom i nepotrebnom. No baš u času kad se Jevreji zlobno igrahu Hristom kao nekom jevtinom i nepotrebnom stvari, zaćutali Gospod najedanput otvori usta i progovori: otsele ćete vidjeti sina čovečjega gdje sjedi s desne strane sile i ide na oblacama nebeskijem! Kolika razdaljina između onoga što Hristos u istini jeste, i onoga za što Ga Jevreji držahu!
Sin čovečji koji sedi s desne strane sile, jeste Sin Božji Gospod naš Isus Hristos, kao što Ga je uskoro potom video sv. arhiđakon Stefan i mnogi, mnogi drugi. Sin čovečji koji ide na oblacima od angela i bezbrojnih sila i vojinstava nebeskih, jeste opet taj isti Sin Božji Gospod naš Isus Hristos, kao što ga je video i u svome Otkrovenju opisao sv. Jovan Bogoslov i Jevanđelist.
O braćo moja, ne zavodite se obmanjivim pričama onih ljudi koji govore: kad budemo videli Hrista na nebu kao Boga, onda ćemo Ga i verovati! Dockan će ta vera biti, i uzaludno to viđenje. Mi treba verom našom da vidimo Hrista kao Boga u onome poniženom i popljuvanom i izubijanom i iskrvavljenom i ismejanom čoveku u dvoru Kajafinom; u onome ćutljivom osuđeniku, koga su Jevreji smatrali za stvar jevtinu i nepotrebnu i s kojim su pravili maskarade. To je vera, koja se ceni na nebesima. To je vera, koja je do sada odnegovala i na nebo presadila čitave vojske najsvetlijih duša, najmoćnijih karaktera, najizdržljivijih junaka i najsvetlijih umova.
Gospode poniženi, uzvisi nas do ove vere. Tebi slava i hvala vavek. Amin.