KATIZMA 14.
(Ps. 101-104)

Psalam 101.
Molitva siromaha, kada iznemogne i
pred Gospodom izlije moljenje svoje.(MT: Psalam 102)

2. GOSPODE, usliši molitvu moju,
   i vapaj moj Tebi da dođe.
3. Ne odvrati lice Tvoje od mene;
   u koji dan sam žalostan, prikloni mi uho Tvoje;
   u koji dan Te prizovem, brzo me usliši.
4. Jer iščezoše kao dim dani moji,
   i kosti moje kao suva grana sasušiše se.
5. Pokošen bih kao trava, i isahnu srce moje,
   jer zaboravih jesti hleb svoj.
6. Od glasa uzdisanja moga,
   prilepi se kost moja telu mome.
7. Postadoh sličan rodi pustinjskoj,
   bejah kao noćna vrana na zidinama;
8. bdijah i bih kao ptica,
   usamljena na krovu (kuće).
9. Sav dan mi se rugahu neprijatelji,
   i koji me hvališe zaklinjahu se protiv mene.
10. Jer prašinu kao hleb jedoh,
    i piće svoje sa plačem mešah,
11. od lica gnjeva Tvoga i ljutnje Tvoje,
    jer uzdigavši, nizvrgao si me.
12. Dani moji kao dim proćoše,
    i ja kao trava izsahnuh.
13. A Ti, Gospode, do veka ostaješ,
    i spomen je Tvoj iz naraštaja u naraštaj.
14. Ti ustavši pomilovaćeš Sion,
    jer je vreme smilovati se na njega, jer je došlo vreme.
15. Jer blagovoliše sluge Tvoje za kamenje njegovo,
    i na prah njegov smilovaće se.
16. I uplašiće se narodi Imena Gospodnjeg,
    i svi carevi zemaljski slave Tvoje.
17. Jer će sazidati Gospod Sion,
    i javiće se u slavi Svojoj.
18. Pogleda na molitvu smirenih,
    i ne ponizi moljenje njihovo.
19. Da se napiše ovo potonjem naraštaju,
    i narod koji (ga) gradi hvaliće Gospoda.
20. Jer priniče sa visine svete Svoje,
    Gospod sa neba na zemlju pogleda,
21. da čuje uzdisanje sužanja,
    da odreši sinove usmrćenih.
22. Da bi objavili na Sionu Ime Gospodnje,
    i hvalu Njegovu u Jerusalimu,
23. kada se saberu narodi zajedno,
    i carevi da služe Gospodu.
24. Odgovorio mu je na putu moći njegove:
    Malobrojnost dana mojih objavi mi;
25. ne uzvedi me u propolovljenje dana mojih,
    kroz naraštaj naraštaja leta su Tvoja.
26. U početku si Ti, Gospode, zemlju osnovao,(1)
    i dela ruku Tvojih su nebesa.
27. Ona će proći a Ti ostaješ;
    i sve će kao odeća oveštati,
    i kao haljinu savićeš ih, i izmeniće se.
28. A Ti si isti, i godina Tvojih neće nestati.
29. Sinovi slugu Tvojih nastaniće se,
    i seme njihovo do veka dobro će napredovati.

---

1. Jevr. 1, 10-12

---

Psalam 102.
Davidov, (Psalam).(MT: Psalam 103)

1. BLAGOSLOVI, dušo moja, Gospoda,
   i sve što je u meni Ime sveto Njegovo.
2. Blagoslovi dušo moja Gospoda,
   i ne zaboravljaj sva uzdarja Njegova.
3. Koji očišćuje sva bezakonja tvoja,
   i isceljuje sve bolesti tvoje.
4. Koji izbavlja od truleži život tvoj,
   Koji te venčava milošću i dobrotama.
5. Koji ispunjuje dobrima želje tvoje,
   obnoviće se kao u orla mladost tvoja.
6. Čini milostinju Gospod,
   i sud svima onepravdovanima.
7. Kazao je puteve Svoje Mojsiju,
   sinovima Izrailjevim volju Svoju.
8. Milosrdan je i milostiv Gospod,
   dugotrpeljiv i mnogo milostiv.
9. Neće se do kraja gnjeviti,
   niti će do veka srditi se.
10. Nije nam po bezakonjima našim učinio,
    niti je po gresima našim uzvratio.
11. Jer po visini neba od zemlje,
    utvrdio je Gospod milost Svoju na onima koji Ga se boje.
12. Koliko je daleko istok od zapada,
    udaljio je od nas bezakonja naša.
13. Kao što miluje otac sinove,
    pomilova Gospod one koji Ga se boje.
14. Jer On pozna sazdanje naše,
    seti se da prah jesmo.
15. Čovek je kao trava, dani njegovi,
    kao cvet poljski, tako precveta.
16. Jer iziđe duh iz njega, i nema ga,
    i ne poznaje više mesto svoje.
17. A milost je Gospodnja od veka do veka na onima koji Ga se boje,
    i pravda je Njegova na sinovima sinova
18. onih koji čuvaju zavet Njegov,
    i pamte zapovesti Njegovih da ih izvršuju.
19. Gospod je na nebu pripremio presto Svoj,
    i Carstvo Njegovo vlada nad svima.
20. Blagoslovite Gospoda svi Anđeli Njegovi,
    moćni snagom tvoreći reč Njegovu,
    da čujete glas reči Njegovih.
21. Blagoslovite Gospoda sve Sile Njegove,
    služitelji Njegovi tvoreći volju Njegovu.
22. Blagoslovite Gospoda sva dela Njegova.
    Na svakom mestu vladavine Njegove,
    blagoslovi dušo moja Gospoda.

---

Psalam 103.
Davidov, (o svetskome bitiju).(MT: Psalam 104)

1. BLAGOSILjAJ, dušo moja, Gospoda.
   Gospode, Bože moj, uzveličao se jesi veoma.
   U slavu i veličanstvo obukao se jesi,
2. svetlošću kao haljinom odevaš se,
   prostireš nebo kao kožu,
3. Koji vodama pokrivaš visine njegove.
   Postavio si oblake za podnožje Svoje,
   hodiš na krilima vetrova.
4. Koji činiš Anđele Svoje duhovima,(1)
   i služitelje Svoje plamenom ognjenim.
5. Zemlju utemeljuješ na tvrđi njenoj,
   neće se pokolebati do veka;
6. bezdan je kao haljina ogrtač njen,
   i na gorama vode se zaustavljaju.
7. (One) beže od zapovesti Tvoje,
   i uzdrhte od glasa groma Tvoga.
8. Uzlaze na planine i silaze u doline,
   na mesto koje si im odredio.
9. Granicu si postavio koju neće preći,
   niti će se vratiti da poplave zemlju.
10. Ti izvodiš izvore u dolinama,
    između planina protiču vode.
11. (One) napajaju sve zveri poljske,
    očekuju je jeleni za žeđ svoju.
12. Ptice nebeske kraj njih se nastanjuju,
    i između stena čuju se glasi (njihovi).
13. Napajaš gore sa visina Svojih,
    nasitiće se zemlja od plodova dela Tvojih.
14. Prouzrastaš travu za stoku,
    i zelen na službu ljudima,
    da proizvedu hleb iz zemlje,
15. i vino veseli srce čoveka;
    da uljem ulepša lice svoje,
    i hleb srce čoveka ukrepljuje.
16. Nasitiće se (vlagom) drveće poljsko,
    i Livanski kedri koje si zasadio.
17. Tamo će ptice gnezda (svoja) sviti,
    rodino obitalište predvodi ih.
18. Gore visoke dao si jelenima,
    stena je pribežište zečevima.
19. Stvorio si mesec za vremena,
    sunce poznaje zalazak svoj.
20. Prostireš tamu, i nastaje noć,
    u njoj izlaze sve zveri šumske,
21. lavići što riču i grabe,
    i sebi hranu od Boga traže.
22. A kad se sunce rodi, sakupljaju se,
    i odlaze da legnu u obore svoje.
23. Tad izlazi čovek na delo svoje,
    i na posao svoj do večera.
24. Kako su veličanstvena dela Tvoja, Gospode!
    sve si premudrošću stvorio;
    ispuni se zemlja tvorevine Tvoje.
25. Ovo je more veliko i prostrano,
    tamo su gmizavci kojima broja nema,
    životinje male i velike.
26. Tamo lađe plove,
    i kit onaj kojeg si stvorio da se igra u njemu.
27. Sve od Tebe očekuje,
    da im daješ hranu na vreme (svoje),
28. kad im dadeš, oni se okupljaju.
    Kada otvoriš ruku Tvoju, sve i sva se ispunjuje dobrotom.
29. A kada lice Tvoje okreneš, smute se (i kolebaju);
    kad im oduzmeš dah njihov oni nestaju,
    i u prah se svoj vraćaju.
30. Kad im pošalješ Duha Tvoga, opet se izgrađuju,
    i (tako) obnavljaš lice zemlje.
31. Neka je doveka slava Gospodnja,
    radovaće se Gospod delima Svojim.
32. On Koji pogleda na zemlju, i čini da se trese;
    Koji se dotiče gora , i one se dime.
33. Pevaću Gospodu u životu mome,
    psalmopojaću Bogu mome dokle postojim.
34. Njemu će mio biti razgovor moj,
    i ja ću se radovati Gospodu (svome).
35. Neka nestanu sa zemlje bezbožnici,
    i bezakonici da ih više ne bude.
    Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda.

---

1. Jevr. 1, 7

---

Psalam 104.
Aliluja (jevr. Halelu-Jah=Hvalite Gospoda).
(MT: Psalam 105)

1. ISPOVEDAJTE se Gospodu, i prizivajte Ime Njegovo;
   objavite u narodima dela Njegova;
2. pevajte Mu i psalmopojte Mu,
   kazujte sva čudesa Njegova.
3. Hvalite se Imenom svetim Njegovim;
   neka se raduje srce onih koji traže Gospoda.
4. Tražite Gospoda i osnažite se,
   tražite lice Njegovo svagda.
5. Spominjite čudesa Njegova koja je učinio,
   divote Njegove i sudove usta Njegovih,
6. seme Avramovo sluge Njegove,
   sinovi Jakovljevi izabrani Njegovi.
7. On je Gospod Bog naš,
   po svoj zemlji sudovi su Njegovi.
8. Opominje se do veka zaveta Svoga,
   reči koju zapovedi hiljadama naraštaja,
9. koju zavešta Avramu,
   i zakletve Svoje Isaku,
10. i postavi je Jakovu za zapovest,
    i Izrailju za zavet večni,
11. govoreći: Tebi ću dati zemlju Hanansku,
    udeo (odmereni) nasleđa vašeg.
12. Kad oni bejahu brojem mali,
    malobrojni i došljaci u njoj,
13. i prođoše iz naroda u narod,
    i iz carstva u narod drugi,
14. ne dopusti čoveku da im učini nepravdu,
    i zbog njih careve izobliči:
15. Ne dotičite se pomazanika mojih
    i prorocima mojim ne činite zla.
16. I prizva glad na zemlju,
    svaku nabavku hleba ukide;
17. posla ispred njih čoveka,
    kao rob bi prodan Josif.
18. Poniziše u okove noge njegove,
    gvožđe prođe dušu njegovu,
19. dokle ne dođe Reč Njegova,
    Reč Gospodnja oproba (=proveri) ga.
20. Posla car (=faraon), i odreši ga,
    knez naroda i oslobodi ga.
21. Postavi ga gospodarem doma njegova,
    i načelnika sveg imanja njegovog,
22. da nauči knezove njegove kao sebe,
    i starešine njegove da umudri.
23. I uđe Izrailj u Egipat,
    i Jakov se nastani u zemlji Hamovoj.
24. I uzraste (Gospod) narod svoj veoma,
    i ojača ga većma od neprijatelja njegovih.
25. Preokrenu srce njegovo (=Hamovo) da omrzne narod Njegov,
    da učini zlo slugama Njegovim.
26. Posla Mojsija slugu Svoga,
    Arona kojega izabra Sebi.
27. Stavi u njih reči znamenja Svojih,
    i čudesa svojih u zemlji Hamovoj.
28. Posla tamu i pomrači (ih),
    jer preogorčiše reči Njegove.
29. Pretvori vode njihove u krv,
    i pomori ribe njihove.
30. Proizvede zemlja njihova žabe,
    u riznicama careva njihovih.
31. Reče, i dođe pseća muva,
    i komarci u sve predele njihove.
32. Okrenu kiše njihove u grad,
    oganj spaljujući u zemlji njihovoj.
33. I udari vinograde njihove i smokve njihove,
    i satre svako drvo oblasti njihove.
34. Reče, i dođe skakavac
    i gusenica, kojima ne beše broja,
35. i pojedoše svu travu u zemlji njihovoj,
    i pojedoše plod zemlje njihove.
36. I pogubi svako prvorođeno u zemlji njihovoj,
    prvinu svakog bola njihovog.
37. I izvede njih (=Izrailj) sa srebrom i zlatom,
    i ne beše u plemenima njihovim (=jevrejskim) bolnik.
38. Obradova se Egipat odlasku njihovom,
    jer strah njihov napade na njih.
39. Rasprostre oblak za pokrov njihov,
    i oganj da im svetli noću.
40. Tražahu, i dođe im ptica (jarebica),
    i hleba nebeskog nasiti ih;(1)
41. razbi kamen i potekoše vode,
    potekoše u bezvodnim (mestima) reke.
42. Jer se opomenu reči svete Svoje
    Avramu sluzi Svome,
43. i izvede narod svoj u radosti,
    i izabrane Svoje u veselju.
44. I dade im zemlje neznabožaca,
    i trudove naroda naslediše,
45. da bi čuvali zapovesti Njegove,
    i zakon Njegov da istražuju.

Slava, I sada: Aliluja!

---