KATIZMA 15.
(Ps. 105-108)

Psalam 105.
Aliluja (Aliluja).(MT: Psalam 106)

1. ISPOVEDAJTE i hvalite Gospoda, jer je dobar,
   jer je do veka milost Njegova.
2. Ko će izreći sile Gospodnje,
   učiniti da se čuju sve hvale Njegove?
3. Blaženi koji čuvaju sud (pravi)
   i koji čine pravdu u svako vreme.
4. Pomeni nas, Gospode, u blagovoljenju naroda Tvoga,
   poseti nas spasenjem Tvojim,
5. da vidimo u dobroti izabrane Tvoje,
   da se uzveselimo veseljem naroda Tvoga,
   da se hvalimo sa nasleđem Tvojim.
6. Sagrešismo sa ocima našim,
   bezakonovasmo, nepravdovasmo.
7. Oci naši u Egiptu ne shvatiše čudesa Tvoja
   i ne opomenuše se mnoštva milosti Tvoje,
   i preogorčiše uzlazeći kod mora Crvenog.
8. I spase ih radi Imena Svoga
   da poznaju moć Njegovu.
9. I zapreti Crvenom moru, i osuši se,
   i provede ih kroz bezdan kao kroz pustinju;
10. i spase ih iz ruke mrzitelja
    i izbavi ih iz ruke neprijatelja;
11. i pokri voda mučitelje njihove,
    ni jedan od njih ne ostade.
12. I poverovaše rečima Njegovim,
    i pevaše hvali Njegovoj.
13. (No) ubrzaše, zaboraviše dela Njegova,
    ne podnesoše savet Njegov;
14. i zaželeše želju u pustinji
    i kušahu Boga u bezvodnoj (zemlji).
15. I dade im tražnju njihovu,
    i posla zadovoljenje dušama njihovim.
16. I razgnjeviše Mojsija u okolu,
    Arona sveštenoga Gospodnjeg.
17. Otvori se zemlja i proguta Datana,
    i pokri na zboru (=u sinagogi) Avirona;
18. i raspali se oganj u sinagogi njihovoj,
    plamen popali grešnike.
19. I napraviše telca u Horivu
    i pokloniše se idolu;
20. i promeniše slavu svoju
    za podobije telca koji travu jede.
21. I zaboraviše Boga Koji ih spasava,
    Koji je učinio velika dela u Egiptu,
22. čudesa u zemlji Hamovoj,
    strašne (stvari) u moru Crvenom.
23. I reče da ih istrebi,
    da nije Mojsije izabrani Njegov
    stao u sakrušenju pred Njega,
    da odvrati gnjev Njegov da ih ne istrebi.
24. I poniziše zemlju željenu (=obećanu),
    ne verovaše Reči Njegovoj;
25. i roptahu u šatorima svojim,
    ne poslušaše glasa Gospodnjeg.
26. I podiže ruku Svoju na njih,
    da ih satre u pustinji,
27. i da satre seme njihovo među neznabožcima,
    i da ih raseje po zemljama.
28. I služiše službu Velfegoru,
    i jedoše od žrtava mrtvih (bogova).
29. I razdražiše Ga u postupcima svojim,
    i umnoži se u njima pad(enije).
30. I ustade Fines i umilostivi,
    i prestade seča (i propast);
31. i uračuna mu se u pravdu
    iz naraštaja u naraštaj do veka.
32. I razgnjeviše Ga na vodi sporenja
    i zlostrada Mojsije zbog njih;
33. i preogorčiše duh njegov (=Mojsijev),
    i bi malodušan (=maloveran) u ustima svojim.
34. Ne istrebiše narode koje im reče Gospod,
35. i pomešaše se s neznabožcima
    i naučiše dela njihova;
36. i služahu idolima njihovim,
    i bi im na sablazan (i propast).
37. I prineše na žrtvu sinove svoje
    i kćeri svoje demonima,
38. i proliše krv nevinu,
    krv sinova i kćeri svojih,
    koje prineše na žrtvu idolima Hananskim,
    i krvlju bi obojena zemlja;
39. i oskvrni se delima njihovim,
    i bludničiše u poduhvatima svojim.
40. I razgnjevi se Gospod jarošću na narod svoj
    i zgadi se na nasleđe Svoje;
41. i predade ih u ruke neznabožaca
    i ovladaše njima mrzitelji njihovi;
42. i kinjiše ih neprijatelji njihovi,
    i poniženi biše pod ruke njihove.
43. Mnogo puta ih je izbavio,
    a oni Ga preogorčiše u savetu svome,
    i poniziše se u bezakonjima svojim.
44. I vide Gospod kad biše mučeni,
    kad On doču moljenje njihovo;
45. i opomenu se zaveta Svoga,
    i raskaja se po mnoštvu milosti Svoje,
46. i dade ih u sažaljenje
    sviju koji ih zarobiše.
47. Spasi nas, Gospode Bože naš,
    i opet nas saberi iz neznabožaca,
    da se ispovedamo Imenu Tvome svetome,
    da se hvalimo hvalom Tvojom.
    
48. Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i do veka.
    I neka reče sav narod: Neka tako bude. Amin.

(Kraj Četvrte knjige Psalama)

---

PETA KNjIGA PSALAMA (106-150)

Psalam 106.
Aliluja (=Hvalite Gospoda).(MT: Psalam 107)

1. ISPOVEDAJTE i hvalite Gospoda, jer je dobar,
   jer je do veka milost Njegova.
2. Neka (to) kažu iskupljeni (=izbavljeni) od Gospoda,
   koje je izbavio iz ruke neprijatelja.
3. Iz zemalja sabra ih,
   od istoka i zapada i severa i mora;
4. lutahu u pustinji, u (zemlji) bezvodnoj,
   put ka gradu naseljenja ne nađoše,
5. gladujući i žeđujući,
   duša njihova u njima iščile.
6. I povikaše ka Gospodu kada se mučahu,
   i iz nevolja njihovih izbavi ih,
7. i odvede ih putem pravim
   da otidu u grad naseljenja.
8. Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove
   i čudesa Njegova sinovima ljudskim,
9. jer nahrani dušu praznu
   i dušu gladujuću ispuni dobrima.
10. One koji sede u tami i senci smrti,
    okovane u siromaštvu i gvožđu.
11. Jer preogorčiše reči Božije
    i savet Višnjega razdražiše,
12. i ponizi se u mukama srce njihovo,
    onemoćaše, i ne bi koga da pomogne.
13. I povikaše ka Gospodu kada se mučahu,
    i iz nevolja njihovih spase ih,
14. i izvede ih iz tame i senke smrti,
    i okove njihove raskinu.
15. Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove
    i čudesa Njegova sinovima ljudskim,
16. jer skrši vrata bakarna
    i poluge gvozdene polomi.
17. Prihvati ih sa puta bezakonja njihovog,
    jer se zbog bezakonja svoga poniziše.
18. Svakog jela uzgnuša se duša njihova,
    i približiše se do vrata smrti.
19. I povikaše ka Gospodu kada se mučahu,
    i od svih nevolja njihovih spase ih.
20. Posla Reč Svoju i isceli ih,
    i izbavi ih iz truleži njihovih.
21. Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove
    i čudesa Njegova sinovima ljudskim;
22. i neka prinesu Njemu žrtvu hvale
    i neka objavljuju dela Njegova u veselju.
23. Koji silaze u more lađama,
    (i) koji čine poslove u vodama mnogim,
24. oni videše dela Gospodnja
    i čudesa Njegova u dubini (mora).
25. Reče, i stade vetar burni,
    i podigoše se talasi njegovi,
26. uzdižu se do nebesa i silaze do bezdana;
    duša se njihova rastapaše u zalima;
27. smutiše se, potresoše se kao pijanica,
    i sva mudrost njihova potonu.
28. I povikaše ka Gospodu kada se mučahu,
    i od nevolja njihovih izvede ih,
29. i zapovedi buri i stade kao lahor,
    i ućutaše se talasi njeni.
30. I obradovaše se što se umiriše,
    i odvede ih u zaliv volje Svoje.
31. Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove
    i čudesa Njegova sinovima ljudskim;
32. neka Ga uzvišuju u crkvi (=saboru) naroda,
    i na sedištu prezvitera neka Ga hvale.
33. Postavi reke u pustinji
    i izvore voda za žeđ (ljudsku);
34. zemlju plodonosnu (okrenu) u slanu (baru)
    od zlobe njenih stanovnika.
35. Postavi pustinju u jezera vodna,
    i zemlju bezvodnu u izvore voda;
36. i nastani tamo gladne (ljude),
    i podiže gradove stanovanja;
37. i zasejaše polja i zasadiše vinograde
    i proizvedoše plod žita.
38. I blagoslovi ih i umnožiše se vrlo,
    i stoku njihovu ne umanji.
39. A (pre toga) umanjiše se i napatiše
    od žalosti zala i bolova.
40. I (zato) izli poniženje na knezove (neznabošce),
    i zavede ih u bespuće, a ne na put.
41. I ubogog (Izrailja) pomože od siromaštva,
    i postavi kao ovce rodove (njegove).
42. Videće pravi (srcem) i obradovaće se,
    i svako će bezakonje zatvoriti usta svoja.
43. Ko je mudar da ovo sačuva,
    i shvatiće milosti Gospodnje.

Slava:

---

Psalam 107.
Pesma Psalma, Davidov.
(sr. Ps. 56 i 59).(MT: Psalam 108)

2. GOTOVO je srce moje, Bože, gotovo je srce moje;
   pevaću i psalmopojaću slavi mojoj.
3. (Ustani slavo moja),
   ustani psaltiru i gitaro,
   ustaću rano ujutro.
4. Ispovedaću Ti se među narodima, Gospode,
   psalmopevaću Ti među neznabošcima,
5. jer je velika iznad neba milost Tvoja
   i do oblaka istina Tvoja.
6. Uznesi se na nebesa, Bože,
   i po svoj zemlji slava Tvoja.
7. Da se izbave ljubljeni Tvoji,
   spasi desnicom Tvojom i usliši me.
8. Bog govoraše u Svetinji Svojoj:
   Uzvisiću se i razdeliću Sihem,
   i dolinu šatora (u Sukotu) razmeriću.
9. Moj je Galad, i moj je Manasija,
   i Jefrem je zaštita glave moje,
   Juda je car moj,
10. Moav sasud nade moje,
    na Idumeju ću staviti obuću moju,
    meni se inoplemeni (Filisteji) potčiniše.
11. Ko će me uzvesti u grad ograđeni?
    Ili ko će me odvesti do Idumeje?
12. Nećeš li ti, Bože, Koji si nas odgurnuo?
    I zar nećeš izaći, Bože, sa vojskom našom?
13. Daj nam pomoć od nevolje,
    i sujetno je spasenje čovečije.
14. Bogom ćemo učiniti silu,
    i On će uništiti neprijatelje naše.

---

Psalam 108.
Za kraj, Psalam Davidov.(MT: Psalam 109)

1. BOŽE, hvalu moju ne prećuti;
2. jer usta grešnička i usta lukavoga otvoriše se na me,
   govoriše protiv mene jezikom lažljivim,
3. i rečima mržnje opkoliše me,
   i ratovahu na mene uzalud.
4. Umesto da me vole, oklevetaše me,
   a ja se molih (Tebi);
5. i postaviše protiv mene zla umesto dobara,
   i mržnju umesto ljubavi moje.
6. Postavi na njega grešnika,
   i đavo (=klevetnik) nek stane s desna njega;
7. kada mu se bude sudilo, neka izađe osuđen,
   i molitva njegova da bude na greh.
8. Neka dani njegovi budu malobrojni,
   i episkopstvo (=dostojanstvo) njegovo da uzme drugi.(1)
9. Neka sinovi njegovi budu siročad,
   i žena njegova udovica;
10. pokrenuti sinovi njegovi nek se presele, i neka prose,
    nek su izgnani iz domova svojih.
11. Da (mu) traži zajmodavac sve što je njegovo,
    i da razgrabe tuđinci trudove njegove;
12. neka mu nema zaštitnika,
    niti da ima milujućeg siročadi njegove;
13. nek budu deca njegova za pogubljenje,
    u jednom naraštaju nek se uništi ime njegovo.
14. Da se spomene bezakonje otaca njegovih pred Gospodom,
    i greh matere njegove da se ne očisti.
15. Nek budu svagda pred Gospodom,
    i da uništi sa zemlje spomen njihov;
16. jer se ne setiše da učine milost,
    i proganjaše čoveka ubogog i siromaha
    i potištenoga srcem, da (ih) ubiju.
17. I zavole prokletstvo, i doći će mu;
    i ne htede blagoslov, i udaljiće se od njega.
18. I obuče prokletstvo kao odelo,
    i uđe kao voda u utrobu njegovu,
    i kao ulje u kosti njegove.
19. Neka mu bude kao odeća koju će odenuti,
    i kao pojas kojim će zauvek opasati se.
20. Ovo je plata od Gospoda onima koji me klevetaju,
    i koji govore zlo protiv duše moje.
21. A Ti Gospode, Gospode, učini sa mnom milost radi Imena Tvoga,
    jer je dobra milost Tvoja.
22. Izbavi me, jer sam siromah i ubog,
    i srce se moje potrese u meni;
23. kao senka kada se skloni, iščezoh,
    istresoh se kao skakavci.
24. Kolena moja iznemogoše od posta,
    i telo se moje izmeni jeleja radi.
25. I ja postadoh poruga njima;
    videvši me, klimahu glavama svojim.
26. Pomozi mi, Gospode Bože moj,
    i spasi me po milosti Tvojoj;
27. i neka poznaju da je ovo ruka Tvoja
    i Ti si, Gospode, učinio to.
28. Proklinjaće oni, a Ti ćeš blagosiljati;
    oni koji ustaju na me nek se posrame,
    a sluga Tvoj obradovaće se.
29. Neka se klevetnici moji obuku u sramotu,
    i neka se ogrnu kao ogrtačem sramotom svojom.
30. Ispovedaću se Gospodu veoma ustima mojim
    i usred mnogih hvaliću Ga,
31. jer stade s desne strane ubogoga,
    da spase od gonitelja dušu moju.

Slava, I sada: Aliluja!

---

1. Dap. 1, 20

---