KATIZMA 19.
(Ps. 134-142)

Psalam 134.
Aliluja (=Hvalite Gospoda). (MT: Psalam 135)

1. HVALITE Ime Gospodnje,
   hvalite, sluge (Gospodnje), Gospoda,
2. koji stojite u domu (=Hramu) Gospodnjem,
   u dvorima doma Boga našega.
3. Hvalite Gospoda, jer je dobar Gospod;
   psalmopojte Imenu Njegovom, jer je dobro.
4. Jer Jakova izabra Sebi Gospod,
   Izrailja za dostojanje Sebi.
5. Jer ja poznah da je velik Gospod,
   i Gospod je naš nad svima bogovima.
6. Sve što je zahteo Gospod, stvorio je,
   na nebu i na zemlji,
   u morima i u svim bezdanima.
7. Koji uzvodi oblake sa kraja zemlje,
   munje za kišu (On) stvori;
   Koji izvodi vetrove iz skrovišta svojih.
8. Koji pogubi prvence Egipatske
   od čoveka do životinje.
9. Posla znake i čudesa usred tebe, Egipte,
   na faraona i na sve sluge njegove.
10. Koji porazi narode mnoge
    i pobi careve silne:
11. Siona cara Amorejskog,
    i Oga cara Vasanskog,
    i sva carstva Hananska;
12. i dade zemlju njihovu u nasleđe,
    u nasleđe Izrailju narodu Svome.
13. Gospode, Ime je Tvoje do veka,
    i spomen Tvoj je iz naraštaja u naraštaj.
14. Jer će Gospod suditi narodu Svome,(1)
    i za sluge Svoje umoliće se.
15. Idoli neznabožaca srebro su i zlato,
    dela ruku čovečijih;
16. usta imaju i neće govoriti,
    oči imaju i neće gledati,
17. uši imaju i neće čuti,
    niti ima daha u ustima njihovim.
18. Slični neka im budu oni koji ih prave,
    i svi koji se uzdaju u njih.
19. Dome Izrailjev, blagoslovite Gospoda;
    dome Aronov, blagoslovite Gospoda;
20. dome Levijev, blagoslovite Gospoda;
    koji se bojite Gospoda, blagoslovite Gospoda.
21. Blagosloven je Gospod sa Siona,
    koji živi u Jerusalimu.

---

1. Jevr. 10, 30

---

Psalam 135.
Aliluja, (Aliluja) (=Veliki Alilujarion). (MT: Psalam 136)

1. ISPOVEDAJTE i slavite Gospoda, jer je dobar,
   jer je do veka milost Njegova.
2. Ispovedajte i slavite Boga nad bogovima,
   jer je do veka milost Njegova.
3. Ispovedajte i slavite Gospodara nad gospodarima,
   jer je do veka milost Njegova.
4. Onoga Koji jedini čini čudesa velika,
   jer je do veka milost Njegova.
5. Koji je stvorio nebesa razumom,
   jer je do veka milost Njegova.
6. Koji je utvrdio zemlju na vodama,
   jer je do veka milost Njegova.
7. Koji je stvorio svetila velika,
   jer je do veka milost Njegova.
8. Sunce za vladanje danom,
   jer je do veka milost Njegova.
9. Mesec i zvezde za vladanje noću,
   jer je do veka milost Njegova.
10. Koji je porazio Egipta s prvencima njegovim,
    jer je do veka milost Njegova.
11. I izveo Izrailja između njih,
    jer je do veka milost Njegova.
12. Rukom moćnom i mišicom visokom,
    jer je do veka milost Njegova.
13. Koji je razdelio Crveno more na razdeljenja,
    jer je do veka milost Njegova.
14. I proveo Izrailja posred njega,
    jer je do veka milost Njegova.
15. I istresao faraona i vojsku njegovu u more Crveno,
    jer je do veka milost Njegova.
16. Koji je proveo narod Svoj u pustinji,
    jer je do veka milost Njegova.
17. Koji je porazio careve velike,
    jer je do veka milost Njegova.
18. I pobio careve moćne,
    jer je do veka milost Njegova.
19. Siona, cara Amorejskog,
    jer je do veka milost Njegova.
20. I Oga, cara Vasanskog,
    jer je do veka milost Njegova.
21. I dao zemlju njihovu u nasleđe,
    jer je do veka milost Njegova.
22. U nasleđe Izrailju sluzi Svome,
    jer je do veka milost Njegova.
23. Jer u poniženju našem spomenu nas Gospod,
    jer je do veka milost Njegova.
24. I izbavi nas od neprijatelja naših,
    jer je do veka milost Njegova.
25. Koji daje hranu svakome telu
    jer je do veka milost Njegova.
26. Ispovedajte i slavite Boga Nebeskoga,
    jer je do veka milost Njegova.

---

Psalam 136.
Davidov, (kroz Jeremiju, kod Jevreja nenatpisan)
(MT: Psalam 137)

1. NA REKAMA Vavilonskim,
   tamo seđasmo i plakasmo,
   kada se opomenusmo Siona.
2. Na vrbama posred njega obesismo harfe naše.
3. Jer tamo nas zapitaše oni koji nas zarobiše za reči pevanja,
   i koji nas odvedoše za pesme (naše):
   Pevajte nam od pesama Sionskih.
4. Kako ćemo pevati pesmu Gospodnju na zemlji tuđoj?
5. Ako zaboravim tebe, Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja.
6. Nek se prilepi jezik moj za grlo moje, ako te ne spomenem,
   ako ne istaknem Jerusalim za početak veselja moga.
7. Pomeni, Gospode, sinove Edomske u dan Jerusalimov
   koji govorahu: porušite, porušite, do temelja njegovog!
8. Kćeri Vavilonska, zlonesrećnice,
   blažen je ko ti uzvrati onu osvetu koju si nam učinila;
9. blažen ko uhvati i razbije decu tvoju o kamen.

Slava:

---

Psalam 137.
Psalam Davidov, (Zaharijin). (MT: Psalam 138)

1. ISPOVEDAĆU i slaviti Tebe, Gospode, svim srcem svojim,
   jer si uslišio sve reči usta mojih,
   i pred Anđelima psalmopevaću Ti.
2. Pokloniću se Hramu svetome Tvome,
   i ispovedaću i slaviti Ime Tvoje
   radi milosti Tvoje i istine Tvoje,
   jer si uzveličao iznad svega Ime sveto Tvoje.
3. U dan u koji Te prizovem, brzo me usliši;
   umnožićeš me (i ohrabriti) u duši mojoj silom Tvojom.
4. Neka Te slave, Gospode, svi carevi zemaljski,
   jer čuše sve reči usta Tvojih.
5. I neka pevaju pesme Gospodnje,
   jer je velika slava Gospodnja.
6. Jer je uzvišen Gospod, i na smirene pogleda,
   i visine izdaleka poznaje.
7. Ako pođem posred nevolje, oživećeš me,
   na gnev neprijatelja mojih prostro si ruku Tvoju,
   i spase me desnica Tvoja.
8. Gospod će uzvratiti za mene.
   Gospode, milost je Tvoja do veka,
   dela ruku Tvojih nemoj prezreti.

---

Psalam 138.
Za kraj, Psalam Davidov, (Zaharijin, u rasejanju).
(MT: Psalam 139)

1. GOSPODE, isprobao si me, i poznao si me;
2. Ti si poznao sedanje moje i ustajanje moje;
   Ti si razumeo pomisli moje izdaleka;
3. stazu moju i meru moju ispitao si,
   i sve puteve moje predvideo si.
4. Jer nema reči prevarne na jeziku mome.
5. Evo, Gospode, Ti si poznao sve, i poslednje i prvo;
   Ti si me sazdao i stavio si na mene ruku Tvoju:
6. Čudesno je znanje Tvoje za mene,
   nadjača me, ne mogu prema njemu.
7. Kuda ću poći od Duha Tvoga,
   i od lica Tvoga gde ću pobeći?
8. Ako uziđem na nebo, Ti si tamo;
   ako siđem u ad, prisutan si;
9. ako uzmem krila svoja ujutro
   i nastanim se na krajevima mora,
10. i tamo će me ruka Tvoja voditi,
    i prihvatiće me desnica Tvoja.
11. I rekoh: Eda li će me tama pogaziti,
    i noć (biti) svetlo u uživanju mome?
12. Jer se tama neće pomračiti od Tebe,
    i noć će kao dan prosvetliti se;
    kao što je tama njena, tako je i svetlost njena.
13. Jer si Ti stvorio bubrege moje, Gospode,
    prihvatio me od utrobe matere moje.
14. Ispovedaću i slaviti Te, jer si me strašno udivio;
    čudesna su dela Tvoja, i duša moja zna (to) veoma.
15. Ne sakri se kost moja od Tebe, koju si stvorio u skrivenosti,
    i sastav (=ipostas) moj u dubinama zemlje;
16. neuobličen (začetak) moj videše oči Tvoje,
    i u knjigu Tvoju svi će biti upisani;
    u dane sazdaće se, a nikog (još) nema u njima.
17. A meni su veoma cenjeni prijatelji Tvoji, Bože,
    veoma se ukrepiše početci njihovi.
18. Izbrojaću ih, i većma od peska umnožiće se;
    ustadoh i još sam sa Tobom.
19. Ako pogubiš grešnike, Bože,
    ljudi krvnici, uklonite se od mene.
20. Jer ste svadljivi u pomislima;
    uzeće uzalud gradove Tvoje.
21. Zar nisam one koji Te mrze, Gospode, omrzao,
    i zbog neprijatelja Tvojih kopnio (i venuo)?
22. Potpunom mržnjom omrzoh ih,
    postadoše mi neprijatelji.
23. Isprobaj me, Bože, i poznaj srce moje,
    ispitaj me i poznaj staze moje.
24. I vidi ima li put bezakonja u meni,
    i vodi me putem večnim.

---

Psalam 139.
Za kraj, Psalam Davidov. (MT: Psalam 140)

2. IZBAVI me, Gospode, od čoveka zloga,
   od muža nepravednog oslobodi me.
3. Koji smisliše nepravdu u srcu,
   vas dan spremahu ratove.
4. Izoštriše jezik svoj kao u zmije,
   otrov aspidin je pod usnama njihovim.

(Diapsalma).

5. Sačuvaj me, Gospode, od ruke grešnika,
   od ljudi nepravednih izbavi me,
   koji smisliše da sapletu korake moje.
6. Skriše gordeljivci zamku meni,
   i užadima razapeše mrežu nogama mojim,
   pri stazi mi postaviše sablazni.

(Diapsalma).

7. Rekoh Gospodu: Bog moj Ti jesi.
   Usliši, Gospode, glas moljenja moga.
8. Gospode, Gospode, Silo spasenja moga,
   osenio si glavu moju u dan rata.
9. Ne predaj me, Gospode, od želje moje grešniku;
   smisliše (zlo) protiv mene; ne napusti me, da se ne preuznesu.

   (Diapsalma).

10. Glava (otrova) okruženja njihovog,
    muka usta njihovih pokriće ih.
11. Pašće na njih živo ugljevlje;
    ognjem ćeš ih oboriti,
    u nesrećama neće izdržati.
12. Čovek jezičav neće uspeti na zemlji,
    čoveka nepravednog zla će uloviti u propast.
13. Poznadoh da će Gospod učiniti sud siromasima,
    i pravdu ubogima.
14. Ali će pravedni ispovedati i slaviti Ime Tvoje,
    i pravi će se nastaniti pred licem Tvojim.

Slava:

---

Psalam 140.
Psalam Davidov. (MT: Psalam 141)

1. GOSPODE, Tebe zovem, usliši me.
   Čuj glas moljenja moga, kada vapim Tebi.
2. Da se uzdigne molitva moja, kao kađenje pred lice Tvoje;
   uzdizanje ruku mojih žrtva večernja.
3. Postavi, Gospode, stražu ustima mojim,
   i dver ograde oko usana mojih.
4. Ne dopusti srce moje u reči lukave,
   da izmišlja izgovore za grehe,
   sa ljudima koji čine bezakonja,
   i neću se družiti sa izabranima njihovim.
5. Karaće me pravednik sa milošću, i izobličiće me;
   a ulje grešnika da ne namasti glavu moju;
   jer je još i molitva moja protiv volje njihove.
6. Rasuše se niz kamenje moćnici njihovi;
   čuće reči moje, kao ugodne.
7. Kao što se grumen zemlje prosu po zemlji,
   rasuše se kosti njihove do pakla.
8. Jer Tebi, Gospode, Gospode, upravih oči moje;
   u Tebe se uzdah, ne odbaci dušu moju.
9. Sačuvaj me od mreže koju mi postaviše,
   i od zamki onih koji čine bezakonja.
10. Pašće u mrežu svoju grešnici,
    a ja ostah sam, dokle ne prođoh.

---

Psalam 141.
Poučan, Davidov, kada beše u pećini. Molitva.
(MT: Psalam 142)

2. GLASOM mojim ka Gospodu vikah,
   glasom mojim ka Gospodu pomolih se.
3. Izliću pred Njim molitvu moju,
   žalost moju pred Njim objaviću.
4. Kada iščezava duh moj od mene,
   i Ti si poznao staze moje.
   Na putu ovome po kojem hodih, oni mi postaviše zamku.
5. Gledah sa desna i razgledah,
   i ne beše nikoga koji me poznaje.
   Nestade utočišta za mene,
   i niko ne mari za dušu moju.
6. Vikah Tebi, Gospode,
   i rekoh: Ti si nada moja,
   udeo si moj na zemlji živih.
7. Slušaj molitvu moju,
   jer se ponizih veoma.
   Izbavi me od gonitelja mojih,
   jer se utvrdiše većma od mene.
8. Izvedi iz tamnice dušu moju,
   da se ispovedam Imenu Tvome.
   Mene čekaju pravednici, dokle mi ne uzvratiš.

---

Psalam 142.
Psalam Davidov, kada ga sin gonjaše. (MT: Psalam 143)

1. GOSPODE, usliši molitvu moju,
   čuj moljenje moje u istini Tvojoj,
   usliši me u pravdi Tvojoj.
2. I ne idi na sud sa slugom Tvojim,
   jer se neće opravdati pred Tobom niko živ.
3. Jer neprijatelj pogna dušu moju,
   unizio je do zemlje život moj;
   posadi me u tamna mesta, kao mrtve od veka;
4. i utrnu u meni duh moj,
   smete se u meni srce moje.
5. Pominjem dane stare,
   razmišljam o svim delima Tvojim,
   u tvorevinama ruku Tvojih poučavah se.
6. Podigoh Tebi ruke moje,
   duša Ti je moja kao zemlja bezvodna.

(Diapsalma).

7. Brzo me usliši, Gospode,
   iščeze duh moj.
   Ne odvrati lice Tvoje od mene,
   jer ću biti sličan onima koji silaze u grob.
8. Čuvši me učini mi ujutro milost Tvoju,
   jer se u Tebe pouzdah.
   Kaži mi, Gospode, put kojim da pođem,
   jer Tebi uzdigoh dušu moju.
9. Izbavi me od neprijatelja mojih, Gospode,
   jer Tebi pribegoh.
10. Nauči me tvoriti volju Tvoju, jer si Ti Bog moj.
    Duh Tvoj Blagi neka me vodi na zemlju pravu.
11. Imena Tvoga radi, Gospode, oživi me,
    pravdom Tvojom izvedi iz nevolje dušu moju.
12. I milošću Tvojom uništićeš neprijatelje moje,
    i pogubićeš sve koji dosađuju duši mojoj,
    jer sam ja sluga Tvoj.

Slava, I sada: Aliluja!

---