Jovan Uroš (Duka Paleolog), poslednji izdanak loze Nemanjića. Bio je sin pobožnog cara Epira (1359 - 1366) i vladara Tesalije od (1359 - 1371), Simeona (Siniše) Uroša Paleologa (1359-1370). Simeon je bio mlađi polubrat cara Dušana, i sin svetog kralja Stefana Dečanskog i Marije Paleolog (sinovice vizantijskog cara Andronika II Paleologa). Majka, Jovana Uroša, je bila Tomaida ćerka Epirskog despota Jovana II Orsinija (1323-1335), i sestra od poslednjih Epirskog despota Nićifora II Orsinija (1335-1340, 1356-1359). Jovan Uroš se rodio oko 1349-50. godine. Proglašen je za cara sa deset godina 1359-60, ali je njegov otac ostao da vlada do svoje smrti. Vladao je samostalno od 1371. do 1372. godine. Nakon njegove smrti Epirsko carstvo je nestalo sa političke karte Evrope. Kada mu dođe vest da je postao car, prepodobni beše tada u Svetoj Gori. On dođe u Trikalu prestonicu svoga carstva, ali više gledaše kako da se oslobodi carske porfire i briga ovoga sveta, nego što ga zanimaše sama ta carska vlast i slava. U to vreme on se već beše upoznao sa prepodobnim Atanasijem Meteorskim, koga je bio izabrao za svog duhovnog oca i vođu na putu spasenja. Zato sada predade vladavinu nad svojom zemljom svome srodniku Aleksiju Anđelu Filantropinu, a sam se povuče u manastir na Platilitosu (Široka Stena), to jest na Velikom Meteoru kod prepodobnog Atanasija i odenu se u bednu monašku rizu, dobivši na monašenju ime Joasaf. Iako beše još uvek car, suvladar, prepodobni se u svemu smireno i krotko potčinjavaše prepodobnom Atanasiju i svoj manastirskoj bratiji, provodeći strogi kinovijski (opštežiteljni) život, kakav beše ustanovio iguman Atanasije. On se u monaškom življenju i bogougodnim podvizima i vrlinama toliko usavrši, da je prepodobni Atanasije umirući njega ostavio za svog naslednika i igumana u manastiru. Prepodobni Joasaf sa svetim Atanasijem podiže i ukrasi hramove Hrista Spasa i Presvete Bogorodice na Meteorima koji se nalaze na strmim stenama. Prepodobni toliko pomagaše svetom manastiru Meteoru svojim darovima, prilozima i svim raznovrsnim služenjima da sa svetim Atanasijem bi zajedno ubrojan u ktitore toga svetog manastira, kao što se vidi u manastirskim poveljama i na svetim ikonoma i freskama. Osim svoga manastira, prepodobni pomagaše i sve druge Meteorske manastire, koje štiteći njihova prava svojim carskim poveljama, koje pomažući darovima i raznovrsnim mudrim staranjima o njima. Uopšte rečeno, Meteorski su manastiri u vreme svetog Joasafa procvetali većma nego ikada, jer po smrti prepodobnog Atanasija (1382 g.), on bi mudri iguman Meteorski i veliki dobrotvor njihov. U darivanju i snabdevanju manastira njemu dosta pomagaše njegova sestra Marija Angelina, despotica epirska, koja dobar deo svog imanja beše stavila svome bratu na upravljanje i raspolaganje. Od toga on podiže mnoge kelije u manastiru, zatim manastirsku bolnicu, cisterne za vodu i ostale potrebne građevine. Na taj način on zemaljskim dobrima kupovaše Carstvo Nebesko. Kada Turci zauzeše Tesaliju, prepodobni bi prinuđen da beži za neko vreme u Svetu Goru (1394 g.), gde provede nekoliko godina živeći u manastiru Vatopedu. Posle tih godina (oko 1401 g) on se ponovo vrati na visoke Meteore, odakle se zatim i preseli ka Gospodu svome Koga toliko ljubljaše i željaše. Upokoji se živeći u molitvama i podvizima u jednoj maloj keliji na Meteoru, 1422-3. godine. Mošti mu svete počivaju i do danas u njegovoj zadužbini svetom manastiru Preobraženja (Veliki Meteori). U srpskoj i grčkoj pravoslavnoj crkvi proslavlja se kao svetitelj 20. aprila.